Investicije u Srbiji su drugu godinu zaredom rasle gotovo četiri puta brže od rasta BDP-a, što znači da ćemo ove godine, ako već nismo u prošloj, dostići optimalnu strukturu BDP-a – ocenio je direktor razvojnih projekata u Ekonomskom institutu Ivan Nikolić.
Prilikom predstavljanja novog broja mesečnog biltena MAT u Privrednoj komori Nikolić je rekao da su kapitalni izdaci dostigli gotovo pet posto BDP-a, što je ocenio kao optimalni nivo.
“Dakle, više ne govorimo o dostizanju idealne strukture već se sada možemo preusmeriti na priču o kvalitetu samog ulaganja pa će ove i narednih godina fokus biti na tome gde ulagati, na koji način, a ne više koliko jer ulažemo sasvim dovoljno”, rekao je Nikolić.
Industrijska proizvodnja prošle godine je u Srbiji porasla 0,3 procenata, a Nikolić naglašava da se bitno oporavila u decembru prošle godine.
“Tada je prestigla nivo iz 2018. godine, iako smo mislili, s obzirom na loš početak godine, da će biti nešto slabija”, kazao je Nikolić.
Na industrijsku proizvodnju, naglašava, uticale su sankcije prištinske administracije na robu, što je redukovalo pre svega prehrambenu industriju, a trpeli smo i recesioni pritisak od zemalja EU, odnosno evrozone, pre svega Nemačke i Italije, koje su oborile industrijsku aktivnost.
“Već od septembra i oktobra stvari su se popravile i sada je trend uobičajen, i ukoliko zadržimo dobar rast izvoza, možemo očekivati da i ove godine, treću godinu zaredom, zabeležimo realativno visoke i zadovoljavajuće stope rasta BDP-a”, rekao je Nikolić.
Naveo je i da najviše zabrinutosti srpskoj ekonomiji mogu doneti spoljni rizici kao što su Bregzit, odnosno posledice epidemije koronavirusa u Kini.
“Danas više nije centralno pitanje srpske ekonomije dostizanje fiskalne i monetarne stabilnosti, već kako da robustnim rastom uhvatimo korak s razvijenijim zemljama Evrope”, smatra Aleksandar Vlahović, predsednik Programskog odbora „Kopaonik biznis-foruma”. “Prošlogodišnji rast, koji je suštinski uzrokovan bumom građevinske industrije i kapitalnim projektom „Turski tok”, Srbiju pomera napred u poređenju sa zemljama Centralne i Istoče Evrope.”
Program „Srbija 2025”
“Programom „Srbija 2025”, ako dobro razumem, najavljuje se povećanje javnih investicija na više od pet posto BDP-a, što je pozitivno i što je u skladu s našim preporukama povećanja ukupnih investicija”, rekao je Vlahović.
Pri tome, dodao je, važno je da struktura javnih investicija bude ekonomski produktivna, tj. da budu zastupljena ulaganja koja imaju direktni i indirektni uticaj na ukupnu ekonomsku aktivnost.
Po njegovim rečima, ključni preduslov za dostizanje i održavanje visokih stopa rasta jesu investicije i institucije.
“Pri tom, Srbija mora da ima ambicioznu razvojnu agendu koja će omogućiti dostizanje rasta po stopama od sedam odsto godišnje. To bi dovelo do dvostruko većeg BDP-a u periodu od jedne decenije. Takav rast bi, po nivou standarda stanovništva, snažno približio Srbiju proseku koji danas postoji u EU”, rekao je Vlahović.
Pomenuti ambiciozni rast, kako kaže, podrazumeva značajno veći udeo investicija u BDP-u, i to do nivoa od 26 odsto, a danas je taj udeo 22 odsto BDP-a.
Naveo je da je potrebno i povećati produktivnost, koja je tek trećinu evropskog proseka, a neophodne su i mere na povećanju izvoza, koji je danas oko 40 odsto BDP-a, sa čime je povezan stepen konkurentnosti.
Izvor: Dnevnik / D. Mlađenović
