NBS: Brži privredni rast i kretanje cene nafte opredelili dinamiku tekućeg deficita – Bankar.rs
ANALIZESLIDERSVE VESTI

NBS: Brži privredni rast i kretanje cene nafte opredelili dinamiku tekućeg deficita

U prethodne tri godine (2015.-2017.), realni rast bruto domaćeg proizvoda iznosio je 7,3 odsto. Uzimajući u obzir i projekciju rasta za 2018. godinu od 4,2 odsto, kumulativna stopa privrednog rasta za četiri godine iznosiće oko 12 odsto, ocena je Narodne banke Srbije.

Ono što je posebno važno, navode, je činjenica da model privrednog rasta baziran na izvozno orijentisanoj prerađivačkoj industriji i građevinarstvu sa sobom neizbežno nosi i veću potrošnju energenata, kao i veće potrebe za različitim sirovinama i neophodnom opremom.

“Upravo su rast uvoza mašina i opreme i veće uvezene količine nafte i gasa imali ključan uticaj na veći robni uvoz i povećanje tekućeg deficita u poslednje dve godine, koji se međutim i dalje nalazi na nivou koji je više nego održiv i u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama”, kažu u NBS.

S obzirom da je veliki deo ostvarenih i planiranih investicija usmeren u izvozno orijentisane sektore, u narednim godinama treba očekivati ubrzanje rasta izvoza i postepeno kretanje deficita tekućeg računa ka nivou od četiri odsto BDP-a.

“Pored neizbežnog rasta količinskog uvoza nafte i gasa u uslovima snažnog privrednog rasta, na povećanje tekućeg deficita i prethodne i ove godine uticao je i rast cene nafte na svetskom tržištu. U periodu januar-oktobar 2018. godine, oko 88 odsto tekućeg deficita odnosilo se na deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni nafte, derivata i gasa. Prema našim procenama, efekat rasta svetske cene nafte na povećanje tekućeg deficita u Srbiji u 2017. iznosio je oko 0,6 odsto BDP-a, dok bi u 2018. trebao da iznosi 0,7 odsto BDP-a i to je jedan od glavnih razloga zbog čega bi tekući deficit u ovoj godini mogao biti veći od projektovanih 5,2 odsto BDP-a”, kažu u centralnoj banci.

Procenjuju da bi, imajući u vidu aktuelne projekcije kretanja cene nafte, u 2019. godini ovaj efekat trebao da bude znatno manji, a na dinamiku tekućeg deficita uticaće i puni oporavak izvoza poljoprivrednih proizvoda.

“S obzirom na ovakav rast domaće privrede, dinamičan i izvozno orijentisan, privremeno povećanje tekućeg deficita je uobičajena pojava. Mnogo je važnija činjenica da je rast postavljen na dugoročnim i održivim temeljima, što će dovesti i do kontinuiranog rasta standarda naših građana”, ističu u NBS.

Ključan doprinos ekonomskom rastu potekao je od prerađivačke industrije, građevinarstva i usluga pretežno privatnog sektora. Za poslednje četiri godine formalna zaposlenost u prerađivačkoj industriji povećana je za skoro 20 odsto, njen obim proizvodnje za preko 22 odsto, a izvoz za skoro 50 odsto, pri čemu je rast izvoza zabeležen u svim oblastima prerađivačke industrije.

Sektor građevinarstva je u periodu od 2015. zaključno sa 2017. godinom rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od oko 10 odsto, a tokom devet meseci 2018. godine rast ovog sektora ubrzan je na 17 odsto međugodišnje i dao je ključan doprinos ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda od 4,5 odsto mg. Pored prerađivačke industrije i građevinarstva, pozitivan doprinos ekonomskom rastu potekao je, između ostalog, i od sektora informaciono-komunikacionih tehnologija, trgovine, saobraćaja, turizma i ugostiteljstva.

Kada je reč o izvorima rasta, najznačajniji doprinos potekao je od investicionog ciklusa započetog 2015. godine, pri čemu je kumulativni rast investicija u osnovna sredstva za četiri godine iznosio preko 30 odsto. Pored toga, kontinuirani oporavak tržišta rada i rast kreditne aktivnosti podržan monetarnom politikom Narodne banke Srbije, rezultirao je i oporavkom lične potrošnje, koja od 2016. godine beleži održiv rast.

Tags
Back to top button