Monetarni debakl: ECB u minusu, Nemci jedva na nuli, Amsterdam izgubio milijarde evra!? Šta se dešava sa ekonomijom Evrope

Na objavu Evropske centralne banke (ECB) o prvom gubitku banke od njenog osnivanja iz rezultata poslovanja u 2023, u petak su se nadovezale istovetne vesti iz nemačke Bundesbanke (DB) i Centralne banke Holandije (DNB). Iz Bundesbanke su saopštili kako neće biti uplate dobiti u nemački državni proračuna iz poslovanja u 2023. godine, a DNB je objavio gubitak u prošloj godini od 3,5 milijarde evra.

Iako posao centralne banke nije da radi profit koji uplaćuje u državni proračun, u DB-u su podastrli i računicu i zaključke koji ukazuju na drastično pogoršanje bilansa banke, a samim tim i monetarnih pokazatelja privredne lokomotive Evrope.

– Neto prihod od kamata, kao najveće komponenta računa dobiti i gubitka banke, prošle godine je pao za 17,9 milijardi evra u poređenju s prethodnom godinom te je prvi put bio negativan u iznosu od 13,9 milijardi evra. Na toj stavci za 2023. imamo manjak od gotovo 21,6 milijardi eura – upozorila je članica Uprave DB-a zadužena za računovodstvo i kontroling Sabine Mauderer. Kako bi se nadoknadio spomenuti manjak u prihodima i “ispeglala” bilans, nemačka centralna banka posegla je u rezerve i gotovo ih iscrpila.

– Rezervacija za rizike od 19,2 milijarde evra biće u potpunosti oslobođena kako bi se nadoknadili akumulirani gubici. Preostali godišnji deficit od oko 2,4 milijarde evra nadoknadiće se odgovarajućim povlačenjem iz rezervi, tako da izveštavamo o neto dobiti od nule. Preostale su nam rezerve od gotovo 700 miliona evra – referirala je šefica računovodstva i kontrolinga DB-a.

Hrabrenje javnosti

Predsednik Uprave nemačke centralne banke Joakim Nagel ohrabrio je javnost ocenom kako je bilans banke dobra i može podnijeti financijska opterećenja.

– Očekujemo da će opterećenja za banku i u ovoj godini biti značajna te će verovatno biti veća od preostalih rezervi. No, imovina banke je znatno veća od njenih obaveza – prisnažio je prvi čovek Bundesbanke.

Do gubitka u poslovanju centralnih banaka dolazi kada su njezini izdaci za kamate na kredite i hartije od vrednosti koje kupuje od poslovnih banaka i iz drugih izvora veći od prihoda koje po istoj osnovi ostvaruje na tržištu. Evropska centralna banka, podsetimo, već dve godine povećava kamatne stope kako bi suzbila inflaciju što se nepovoljno odrazilo na prihode i rashode dela centralnih banaka koje u bilansu nemaju povoljnu izloženost kamatnom riziku.

– Podizanje kamatnih stopa bila je prava stvar za obuzdavanje visoke inflacije. Upravno veće ECB-a moći će razmotriti smanjenje stopa tek kada se na osnovu podataka uveri da se inflacija vratila na ciljani nivo – rekao je Nagel, koji je izrazio optimizam i oko daljih kretanja u nemačkoj ekonomiji. Izrazio je, naime, očekivanja da će potražnja na izvoznim tržištima nemačkih kompanija porasti i dati im ‘vetar u leđa‘ te da će rast prihoda domaćinstava poboljšati privatnu potrošnju.

Minule zasluge

Restriktivna monetarna politika ECB-a negativno se odrazila i na poslovanje holandske Centralne banke. Prema saopštenju DNB-a, za smanjenje gubitaka u prihodima angažovali su 2,3 milijardi evra iz rezervi, dok su daljih 1,1 milijardi nadoknadili iz drugih izvora kapitala i imovine.

– Naš negativni rezultat za 2023. uzrokovan je povećanjem kamatnih stopa Evropske centralne banke tokom te godine kako bi se smanjila inflacija. S povećanjem kamatnih stopa rashodi kamata su nam rasli, dok su prihodi od kamata jedva porasli. Povećanja kamatnih stopa središnjih banaka takođe dovode do negativnih rezultata drugde, kako u europodručju tako i izvan njega – poručili su iz DNB-a, vrativši se u analizi poslovanja za 2023. nekoliko godina unatrag. U CEntralnoj banci Holandije, naime, podsećaju kako su za potrebe ublažavanja uticaja pandemije COVID-19 kupovali ‘matične‘ državne obveznice kako bi osigurali likvidnost i smanjili kamatne stope, vodeći se, ističu, politikom poznatom kao kvantitativno popuštanje.

– Zahvaljujući visokom kreditnom rejtingu Holandije, kupili smo obveznice po relativno niskim stopama. Treba napomenuti da su naši gubici uravnoteženi niskim troškovima finansiranja za holandsku državu. Iznos koji je Holandija uštedela na kamatama na javni dug zahvaljujući kvantitativnom popuštanju ECB-a iznosi oko 28 milijardi evra. Ova korist premašuje gubitke koje očekujemo u 2023. i u narednim godinama – poručili su iz DNB-a, piše Jutarnji list.

Za razliku od Bundesbanke i DNB-a, u Hrvatskoj narodnoj banci planirali su dobit u 2023. i to u iznosu od 20,3 miliona evra, uz ‘plus‘ na razlici naplaćenih i plaćenih kamata od blizu 30 milijuna evra. I za ovu godinu HNB planira uplatiti dobit iz poslovanja u državni proračun, no u znatno manjem iznosu (5,5 miliona evra) nego za 2023.

Izvor: Blic.rs