Plate balkanske, cene evropske – Bankar.rs
ANALIZEMAKROEKONOMIJASLIDERSVE VESTI

Plate balkanske, cene evropske

Iako se po nivou bruto domaćeg proizvoda po stanovniku Srbija nalazi skoro na začelju Evrope, samo ispred BiH, Albanije i Severne Makedonije, cene koje naše stanovništvo plaća za neke proizvode su na nivou EU, a neke i veće od njih.

Građani Srbije su i prošle, kao i pretprošle godine, prema podacima Evrostata (Evropska agencija za statistiku), potrošačku elektroniku plaćali 16 odsto skuplje od proseka EU. Samo Islanđani su, prema prošlogodišnjim cenama, izdvajali više za elektroniku u Evropi.

Ako za Island mogu da se nađu objektivni razlozi poput visokog standarda i izolovanosti ostrva u Atlantiku što poskupljuje transport robe, kakvo objašnjenje može biti za to što prosečan Srbin plaća televizore, audio sisteme, laptop i desktop računare i drugu opremu 30 odsto više nego Poljak, 17 odsto više nego Švajcarac, 18,5 odsto više nego Nemac ili 21 odsto više nego Britanac?

BDP 57 odsto niži od proseka EU

Imajmo u vidu da je bruto domaći proizvod Srbije po stanovniku na 43 odsto proseka BDP-a Evropske unije ili drugim rečima, 57 odsto niži od proseka EU.

Ova pojava je inače prošle godine naterala i Komisiju za zaštitu konkurencije da pokrene postupke protiv učesnika na tržištu potrošačke elektronike. Komisija je na osnovu podataka Evrostata za 2019. godinu konstatovala da su cene potrošačke elektronike u Srbiji bile za 13 odsto više u odnosu na prosečne cene u EU.

One su za pojedine kategorije proizvoda bile više za 33 do 39 odsto nego u Mađarskoj iako je PDV u toj zemlji 27 odsto, dok je kod nas 20 odsto. Od 2019. ništa se nije promenilo, pa Mađari imaju tehniku za 11,4 odsto jeftiniju od proseka EU, a 27,4 odsto jeftiniju nego kod nas. Ovo je i objašnjenje zašto se masovno televizori kupuju preko severne granice umesto u domaćoj maloprodaji.

Kućni aparati kod nas prilično skupi

Takođe su i kućni aparati kod nas prilično skupi s obzirom na kupovnu moć jer su cene samo 2,5 odsto ispod EU proseka. U Mađarskoj ili Poljskoj su 20 odsto jeftiniji kućni aparati poput šporeta ili frižidera. Kod ovih proizvoda albansko tržište deluje nefunkcionalno s obzirom da su plaćali 22 odsto skuplje od EU proseka ili 20 odsto skuplje nego u Nemačkoj.

Iako smo veliki proizvođač i izvoznik suncokreta a imamo i pet fabrika jestivog ulja u Srbiji, prošle godine za ulja i masti plaćali smo 8,4 odsto više od EU proseka. Jestiva ulja i masti su u Makedoniji bili jeftiniji čak 35 odsto. Čak su i Nemci i Holanđani manje plaćali ulje od nas. S druge strane, Bugari i Albanci su plaćali osam do devet odsto skuplje nego srpski potrošači, a 16 do 17 odsto više od EU proseka.

Posla ima za Komisiju za zaštitu konkurencije

U još jednoj kategoriji plaćamo cene nesrazmerno visoke našim primanjima i standardu. Po cenama odeće u 2020. godini bili smo na 93,4 odsto EU proseka, a obuće na 92,8 odsto. Poređenja radi, u BiH odeća je bila 14 odsto jeftinija nego u EU, a obuća 22 odsto.

U Rumuniji od EU proseka odeća je bila jeftinija 18, a obuća sedam odsto, dok je najjeftinija bila Bugarska gde je odeća bila jeftinija 22 odsto, a obuća 31 odsto od EU proseka. Zanimljivo je da je u Ujedinjenom kraljevstvu odeća bila u proseku jeftinija nego kod nas za 8,5 odsto, a manje zanimljivo je da su Nemci plaćali odeću pet, a obuću svega 1,5 odsto skuplje od nas. Prosečna plata u Srbiji prošle godine iznosila je oko 510 evra, a u Nemačkoj pet puta toliko.

U svakoj od ovih oblasti verovatno ima posla za Komisiju za zaštitu konkurencije, jer niti carine, niti porezi, niti udaljenost od tržišta ne opravdavaju tako visoke cene, a s druge strane niska kupovna moć građana trebalo bi da povuče cene na dole.

Cene hrane u Srbiju su tek 20 odsto niže od proseka EU

U javnosti od ranije postoji verovanje da bar mnogo jeftinije plaćamo hranu. Međutim, cene hrane u Srbiju su tek 20 odsto niže od proseka EU, a recimo Nemačka je na tom proseku. Cene hrane u Srbiji jednake su cenama u Mađarskoj iako je tamo prosečna neto plata u 2020. bila oko 800 evra ili skoro 300 više nego u Srbiji.

Bezalkoholna pića u Srbiji su 13,5 odsto jeftinija od EU proseka, a alkoholna 11 odsto. Međutim, duvanski proizvodi su čak 52,4 odsto jeftiniji. U ovoj grupi gde su cigarete jeftine nalaze se sve siromašne evropske zemlje poput Crne Gore, Albanije, BiH, Severne Makedonije i Turske.

Osnovne životne namirnice su prilično jeftinije, hleb i žitarice za 23 odsto, a meso za 30 odsto od EU proseka. Cene voća i povrća bile su 20 odsto niže, a mleka, sira i jaja 12,5 odsto.

S druge strane cene energije u Srbiji su među najmanjim u Evropi i na svega 49 odsto EU proseka. Jeftiniju energiju imaju samo Albanija i Turska. Takođe je i nameštaj na 32 odsto cena EU, ali recimo u Bugarskoj je nameštaj 45 odsto jeftiniji od EU proseka.

Pored toga i cene transporta su u Srbiji, a još više u drugim balkanskim državama niže nego u Zapadnoj Evropi – kod nas su manje za 34 odsto u odnosu na prosek EU, u Albaniji 55 odsto, a u Bugarskoj 50 odsto. Najskuplji prevoz plaćaju Britanci, 45 odsto iznad proseka EU. U ovom kraju Evrope mnogo su jeftiniji i restorani i hoteli. U Srbiji su 47 odsto, u Albaniji 44, a u Bugarskoj i Rumuniji oko 55 odsto ispod EU proseka.

Siromašniji od siromašnih

Ukupan indeks cena u Srbiji u 2020. bio je na 51,2 odsto proseka EU, a BDP na 43 odsto proseka. Neke druge zemlje u okruženju a pre svega u Centralnoj Evropi ukazuju na znatno viši standard ne samo zbog veće proizvodnje već i zbog nižih cena. Recimo, BDP per kapita Mađarske je 74 odsto proseka EU, a cene su na 58,1 odsto. Rumunski BDP po stanovniku je na 72 odsto, a indeks cena na 50 odsto proseka, a najveću razliku ima Poljska čiji BDP po stanovniku je 83 odsto u odnosu na EU, a indeks cena 54,8 odsto. Na drugoj strani, na kojoj su makaze niskog dohotka i relativno visokih cena, nalaze se Albanija sa 31 odsto BDP po stanovniku i 51 odsto nivoa cena EU.

Izvor: Danas

Tags
Back to top button