U trenucima u kojima se pandemija virusa korona i dalje nezaustavljivo širi svetom svaka prognoza o njenim konačnim ekonomskim posledicama prilično je nezahvalna i to iz više razloga, prenose Vijesti.ba.
Nemoguće je predvideti koliko će ljudi biti zaraženo, kako će ta zaraza biti raspoređena po zemljama, koji će privredni sektori stradati i u kojoj meri te kako će delovati programi za suzbijanje ekonomskih posledica, a koji se ionako svakodnevno menjaju i nadopunjuju.
No recesija do koje bi moglo doći zbog pandemije takođe nije prvi takav događaj u istoriji. Mnogi tako pokušavaju povući paralele sa drugim sličnim privrednim događajima i među takvima nije zgorega razmotriti mišljenja i stavove nekih od najpoznatijih ekonomista današnjice poput Pula Krugmana, Džefrija Saksa, Nuriela Rubinija i Džozefa Štiglica
Rubini očekuje krah globalne ekonomije
Po pesimizmu zbog globalne ekonomske budućnosti prednjači Nuriel Rubini. Poreklom Iranac, Rubini je rođen u Turskoj, a diplomu iz političke ekonomije zaradio je na Univerzitetu u Milanu. Doktorirao je na Harvardu, danas predaje na Univerzitetu Njujork, a međunarodnu slavu duguje tome što je bio jedan od retkih ekonomista koji je pravilno predvidio krah na američkom tržištu nekretnina koji je nakon toga doveo do finansijske i ekonomske globalne krize 2008. i 2009. godine.
U komentaru objavljenom pre desetak dana na portalu Project Syndicate, Rubini piše da je šok za globalnu ekonomiju od Covida-19 ‘brži i jači nego od globalne finansijske krize 2008., pa čak i od Velike depresije’ s kraja dvadesetih i početka tridesetih godina prošlog stoleća. U ta dva prošla događaja ‘berze su se stropoštale za više od 50 odsto, tržište kredita se smrznulo, došlo je do masivnih bankrota, stopa nezaposlenosti skočila je iznad 10 odsto, a bruto domaći proizvod (BDP) se smanjivao po godišnjoj stopi od 10 odsto i više’.
No za sve to trebalo je više od tri godine, objašnjava Rubini. U ovoj krizi slični nepovoljni makroekonomski i finansijski događaji materijalizovali su se u tri sedmice, dodaje. Rubini u svom komentaru podseća i na crne prognoze nekih velikih banaka o padu američkog BDP-a po godišnjoj stopi od šest odsto u prvom tromesečju te na procenu američkog ministra finansija Stiva Mnučina da bi stopa nezaposlenosti mogla skočiti i iznad 20 odsto, dvostruko viši nivo od nezaposlenosti kojom je rezultirala finansijska kriza 2008.
Poznati ekonomista ne slaže se ni sa mnogim komentatorima koji su se javili u poslednje vreme, a očekuju recesiju u obliku slova V – s naglim padom u jednom tromesečju, ali i naglim rastom u idućem. ‘Sada bi trebalo biti jasno da je kriza zbog Covida-19 nešto sasvim drugo’, piše Rubini. Pad aktivnosti koji je u toku ne izgleda ni u obliku slova V ni u obliku slova U ni u obliku slova L (oštar pad nakon kojeg ne sledi oporavak, nego stagnacija). Zapravo izgleda poput slova I – okomita linija koja predstavlja krah finansijskih tržišta i realne ekonomije.
U prilog ovom Rubinijevom opisu u četvrtak su objavljene najnovije informacije o čak 6,6 miliona američkih građana koji su se u proteklih sedam dana prijavili na zavode za zapošljavanje. Brojka je dvostruko viša od sedam dana ranije zabeleženog rekorda koji je već tada bio oko pet puta veći od prethodne rekordne brojke. U normalnim vremenima broj Amerikanaca koji se prvi put prijavljuju na zavode za zapošljavanje kreće se oko dvestotinjak hiljada sedmično.
Čak niti za vreme Velike depresije i Drugog svetskog rata ‘ekonomska aktivnost nije doslovno prestala, kao što je to danas u Kini, Sjedinjenim Državama i Evropi’, opisuje Rubini. Najbolji rezultat kojem se možemo nadati dublja je recesija od one koja je usledila nakon finansijske krize 2008., ali kraćeg trajanja, zbog čega bi se pozitivan ekonomski rezultat mogao vratiti do četvrtog tromesečja ove godine, smatra on. ‘No takav scenarij zahteva vrstu odgovora na pandemiju koju je primenila Kina sa praćenjem, karantinima, tretmanom zaraženih i potpunom zabranom kretanja’, smatra Rubini.
Kako će za razvoj vakcine trebati i do 18 meseci, političari će u međuvremenu morati nastaviti sa dosadašnjim nekonvencionalnim merama koje bi trebale pomoći nelikvidnim, ali još uvek solventnim malim i srednjim kompanijama. Uz to, vlade moraju krenuti sa masovnim fiskalnim podsticajima, pa čak i direktnom isplatom pomoći građanima. S obzirom na veličinu ekonomskog šoka, ‘fiskalni deficiti u razvijenim ekonomijama moraće se povećati s dva do tri odsto BDP-a na oko 10 odsto ili više’, piše Rubini. ‘Samo centralna država ima dovoljno veliku bilancu i dovoljno je jaka da bi sprečila kolaps privatnog sektora’, upozorava.
Roubini je svoj komentar pisao pre nego što su američke vlasti odobrile dva biliona dolara vredan program pomoći, što bi donekle moglo opisati njegova vrlo crna očekivanja, no brojke objavljene u međuvremenu, poput spomenutog broja nezaposlenih, govore da ovaj poznati ekonomista nije baš sasvim u krivu. Za kraj on upozorava da bi u kombinaciji s drugim faktorima pandemija mogla gurnuti globalnu ekonomiju ‘u trajnu recesiju i nezaustavljiv slom finansijskog tržišta. Nakon kraha 2008. snažan odgovor (država i centralnih banaka, op.a.) povukao je globalnu ekonomiju sa ruba bezdana. Ovaj put možda nećemo biti te sreće’, zaključuje Rubini.
Štiglic upozorava na socijalni kolaps
Džozef Štiglic, još jedan poznati ekonomista, nije baš toliko pesimističan kao Rubini, mada i on upozorava na negativne posledice. Profesor na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, nobelovac i bivši glavni ekonomista Svetske banke, Štiglic je pre sedam dana razgovarao sa novinarkom portala Business Insider. U razgovoru ističe da bi stopa nezaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama lako mogla dosegnuti 20 ili čak 30 odsto ako epidemija prouzrokuje masovna otpuštanja.
On očekuje da će se američka ekonomija oporaviti nakon što zamre epidemija, ali ne očekuje snažan oporavak i ističe važan problem američkog stanovništva koje jedva spaja kraj s krajem, odnosno nema ušteđevine nego dugovanja, a ti dugovi samo će se povećati kad ljudi ostanu bez posla. To će otežati oporavak američke ekonomije koja zavisi o ličnoj potrošnji, objašnjava Štiglic. Upozorio je i da će se u problemima naći proračuni lokalnih vlasti i sve ono što one finansiraju te da bi tako moglo doći do dodatnih otpuštanja, što će zakomplikovati ekonomsku situaciju mnogima.
Nobelovac je naglasio da je ova kriza podcrtala manjkavosti tržišne ekonomije. U takvoj ekonomiji, smatra Štiglic, ne bi se smeo javiti manjak zaštitne opreme u trenutku u kojem za nju postoji tako velika potražnja. Drži da je američki predsednik Donald Tramp trebao naložiti kompanijama da proizvode kritično nužnu robu kad tržište nije uspelo dovoljno brzo odgovoriti na potražnju.
Štiglic je pohvalio dva biliona dolara vredan program pomoći koji je odobrila američka vlast i upozorio da se u slučaju aktuelne krize radi o drugačijoj vrsti krize od one iz 2008., pa čak i od Velike krize tridesetih godina prošlog stoleća, kao i od recesije na početku mandata Ronalda Regana. Ovde se ne radi o manjku potražnje, istakao je, nije došlo do kraha potražnje. Ne radi se ni o finansijskoj krizi, lošem ponašanju banaka. To što ljudi ne mogu ići na posao ili moraju održavati socijalnu distancu posledica je virusa. U tom smislu radi se o poremećaju na strani ponude, a kako ljudi ne kupuju i ne troše, to se pretvara i u problem na strani potražnje.
Činjenica da je uzročnik toga virus korona znači da odgovor treba biti bitno drugačiji od odgovora u prošlim krizama. Konkretno, ovde je vrlo važno zaštititi najranjivije – jačanjem socijalnog osiguranja zbog nezaposlenosti, za koju neki drže da bi mogla dosegnuti i 20 ili 30 odsto, upozorava Štiglic. Druga glavna karakteristika je nagovoriti kompanije da ne otpuštaju radnike kako bi oni i dalje imali zdravstveno osiguranje – povezanost radnika i kompanije mora ostati.
Štiglic je naglasio da je ovo zdravstvena kriza i da se mora tako tretirati – novac mora biti usmeren i u bolnice, i to je ono što se trebalo još davno napraviti. Time je ovaj američki ekonomista proširio svoje komentare na kritiku američkih vlasti kojima se poslednjih sedmica iz svih smerova zamera spora i nedovoljna reakcija na pretnju epidemije.
U takvim kritikama pridružio mu se još jedan ekonomski nobelovac, Paul Krugman.
Krugman besan na protivnaučnu religijsku desnicu
Autor niza knjiga, bivši predavač na najprestižnijim američkim univerzitetima poput Prinstona i MIT-a, redovno objavljuje svoje komentare u uglednom New York Timesu te se početkom ove sedmice osvrnuo i na aktuelnu krizu. Krugman je američkim republikanskim političarima posebno zamerio njihovo negiranje da kriza uopšte postoji i ističe da je SAD, što se tiče stepena širenja zaraze, ‘na najgorem putu od bilo koje druge razvijene države’.
Važan faktor za to je ‘neverovatno loše vođstvo’, piše Krugman i spominje da dok ‘hiljade Amerikanaca umiru, predsednik se hvali svojim rejtingom na televiziji’. Poznati ekonomista dodaje i da su se ‘među razvijenim zemljama Sjedinjene Države (…) dugo isticale kao zemlja negiranja’ nauke te podseća na reakciju dela tamošnje politike i javnosti u suprotnosti sa naučnim činjenicama i kad je u fokusu bilo pitanje klimatskih promena.
Ukorenjenost protivnaučnog stava, posebno u Republikanskoj stranci, Krugman ističe i informacijom da 2016. niti jedan kandidat za predsedničku nominaciju iz te stranke nije želeo potvrditi da prihvata teoriju evolucije. ‘U svakom slučaju, poenta je da je decenijama dugo poricanje nauke na više frontova stvorilo pozornicu za poricanje virusa koje je paralizovao američku politiku u ključnim ranim sedmicama aktuelne pandemije’, komentarisao je on. Podseća i na ‘jedinstveno američko nepostojanje univerzalnog zdravstvenog osiguranja’ i drži da američki politički krajolik daje ‘posebno značenje protivnaučnoj religijskoj desnici’ koja opet daje podršku delu tamošnjih uticajnih političara.
Saks žestoko napao Trampa
U kritici aktuelne američke vlasti nije se ovih dana nimalo suzdržavao ni Džefri Saks, ekonomista i profesor na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Poznat po svom dugogodišnjem bavljenju pitanjem održivog ekonomskog razvoja i borbe protiv siromaštva, Saks je u svojoj karijeri svojevremeno bio i savetnik Svetske zdravstvene organizacije te je vrlo dobro upoznat sa spregom zdravlja i ekonomije.
U pisanom komentaru Saks je bez ustezanja opisao sadašnju kriznu situaciju kao ‘izvanredan neuspeh predsednika Donalda Trampa’. Amerikanci umiru jer Trampova vlada nije reagovala brzo i odlučno kako bi sprečila širenje virusa, tvrdi on. Kritiku nastavlja podsećanjem da je Tramp ili ukinuo glavna tela koja su se bavila rizikom od epidemija ili im je srezao budžete, zbog čega ‘snosi direktnu odgovornost’ za američku nepripremljenost i promašen odgovor na virus korona.
Nekoliko dana ranije Saks je u razgovoru sa američkim medijima prozvao Trampa ‘najnekompetentnijim predsednikom u američkoj istoriji’. Kazao je da je američka vlada od samog početka trebala dati novac lokalnim vlastima da se mogu boriti u svakoj fazi epidemije. Guverneri saveznih država ili gradonačelnici trebali su imati novac da mogu angažovati svu potrebnu pomoć u borbi sa epidemijom, od nabavke potrebne medicinske opreme do osiguravanja prostora za bolesne, zapošljavanja dodatnih ljudi i ostalog potrebnog. ‘Umesto toga, oni govore o avioindustriji, koji sektor treba spasiti, umesto da se bore sa zaustavljanjem širenja virusa’, oštro je prigovorio Saks. Američki ekonomista bio je i vrlo kritičan prema tamošnjem zdravstvenom sistemu, za koji kaže da ‘nije fokusiran prvenstveno na lečenje bolesti, nego prvenstveno na zaradu’, odnosno da ‘zarađuje na bolesti, a ne na zdravlju’.
Frustracija krizom i odgovorom na krizu jasna je iz komentara i kritika poznate četvorice ekonomista. Svesni nepoznanica o mogućem daljem širenju problema, ipak su dali do znanja da ne očekuju lak i iznenadan oporavak američke, niti globalne ekonomije.
Biznis.ba
