Neprekidno širenje korona virusa nateralo je finansijske institucije širom sveta da razmotre zabranu korišćenja površine koja je u svakodnevnom kontaktu sa potrošačima – novčanice.
Prošlog petka je Centralna banka Južne Koreje saopštila da isključuje iz opticaja sve novčanice tokom naredne dve nedelje, kako bi se sprečilo širenje virusa. Kinezi planiraju dekontaminaciju svih novčanica za koje se sumnja da su došle u kontakt sa zaraženim osobama. UV zraci i zagrevanje papira trebalo bi da očisti papir, a neke novčanice biće uništene. Gotovina koja dolazi iz zona bolnica neće se više upotrebljavati.
Muzej Luvr u Parizu takođe je zabranio plaćanje novcem. Uprava muzeja je odluku donela kako bi se zaposleni osećali prijatnije na poslu. Zabrinutost nastaje zbog rasta broja obolelih u svetu koji je premašio 110.000.
Epidemija podstiče potrošače u SAD da račune plaćaju mobilnim telefonima. Ova tehnologija je godinama bila zaboravljena, jer najveći broj kupaca račune plaćaju kešom ili karticama.
Korisnici pametnih uređaja na raspolaganju imaju čitav niz opcija, a beskontaktno plaćanje omogućeno je aplikacijama na Androidu ili iOS operativnom sistemu. Beskontaktno plaćanje moguće je i pomoću pametnih satova.
Beskontaktno plaćanje je poželjna opcija naročito u situacijama gde nije potreban potpis potrošača ili kontakt sa terminalom.
Brojne kompanije za trgovinu proizvodima i uslugama uvele su novine kada je reč o plaćanju. Lanac Starbaks privremeno je zaustavio je upotrebu personalnih šolja širom SAD, a Instacart je naložio svojim dostavljačima da izbegavaju kontakt sa klijentima.
Ipak, odluka Luvra u suprotnosti je sa nalogom Banke Francuske o prihvataju gotovine.
“Nema sumnje da novčanice prenose viruse”, kaže mikrobiolog sa Univerziteta Metropoliten u londonu Pol Mejtvel.
Naučnici su tokom istraživanja iz 2017. godine sprovedenom u Njujorku pronašli mikrobe koji žive na novčanicama. Toliko su raznovrsni da pojedini nastanju usta, intimne delove tela, a tu su i virusu slični gripu.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje pranje ruku posle upotrebe novca, naročito pre obroka. Kreditne kartice nisu savršeno sterilne površine, tako da se i preko njih može sprečiti širenje virusa. Bankomate i terminale u prodavnicama koriste hiljade ljudi.
“Preduzeća mogu da isključe potpis kao deo prakse prilikom plaćanja. Prilikom manjih kupovina kao što su kafa i sendvič, potpis nije sredstvo koje može sprečiti prevaru. U mnogim slučajevima potpis je nepotreban”, objašnjava Mejtvel.
Kina je pre izbijanja epidemije razvijala metode beskontaktnog plaćanja. Prema eMarketaru, čak polovina ukupnog stanovništva Kine koristila je mobilni telefon u drugom kvartalu 2019. godine za plaćanje duga. Platforme kao što su WeChat i AliPay postale su popularne posle uvođenja ove opcije. Danas se radi na primeni sistema i u drugim delovima sveta. Službenik Narodne banke Kine rekao je da će država udvostručiti broj ovakvih transakcija, kako bi se izbegao nepotreban kontakt, piše CNN.
Beskontaktno plaćanje donosi komfor akterima trgovine, ali Mejtvel kaže da bi morali obratiti više pažnje kada je reč o čistoći mobilnog telefona.
“Teško je proceniti broj bakterija i virusa koje prenosimo tokom kupovine. Pretpostavljam da se prelaskom na beskontaktni način plaćanja broj prenetih bakterija smanjuje. Ipak, telefon pipamo i posle kontakta prljavim površinama”, navodi Mejtvel.
Ostali oblici zaštite uključuju korišenje antibakterijskih ili dečijih maramica za čišćenje telefona i kreditnih kartica, ali i nošenje lične olovke za potpisivanje dokumenata.
Izvor: Telegraf
