Kako do privatne penzije koju u Srbiji uplaćuje 197.525 građana – Bankar.rs
LICNE FINANSIJESVE VESTI

Kako do privatne penzije koju u Srbiji uplaćuje 197.525 građana

Mnogi se pitaju da li će državni penzijski fond uopšte opstati do trenutka kada dostignu starosnu granicu za penziju, a još više mladih generacija razmišlja hoće li moći da opstane sa sumom koja im bude stizala od PIO fonda. Zato se sve više njih odlučuje za privatne penzije, odnosno članstvo u nekom od dobrovoljnih penzijskih fondova, kako bi deo svojih prihoda izdvajali kao štednju za starost.

U sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, koliko ih posluje u Srbiji, štedi 197.525 građana Srbije. Oni trenutno, putem uplate privatnih doprinosa, u ovim fondovima čuvaju ukupno 42 milijarde dinara.

Struktura ovih štediša je različita, od onih koji su još u pelenama, do onih pred penzijom. Ulažu i zaposleni, ali i nezaposleni, studenti i poslovni ljudi. Prema podacima Narodne banke Srbije, učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih je svega 9,4%.

Male uplate u dugom vremenskom periodu mogu da obezbede pristojne prihode za penziju, a sa njima je potrebno početi što ranije. Isti iznos uplaćenih sredstava uz istu stopu prinosa obezbeđuje znatno viši iznos penzije ukoliko je novac uplaćen ranije i investiran tokom dužeg vremenskog perioda.

Prema podacima NBS za jun 2019. godine, prosečan prinos dobrovoljnih penzijskih fondova iznosio je 3,6 procenata, što je oko 12 puta više od prosečne kamate na štednju u bankama (oko 0,3 odsto). Bilo je fondova sa manjim, ali i sa značajno većim prinosima, pa tako jedan primer sa godišnjim prinosom od 9,5 odsto pokazuje da svi koji su 25 godina uplaćivali po 2.000 dinara mesečno mogu da računaju da će posle penzionisanja svakog meseca u narednih 20 godina primati penziju od 21.000 dinara.

Svako ko ima manje od 70 godina može da bude član fonda, bez obzira na to da li je zaposlen ili ne.

Kako postati član dobrovoljnog penzijskog fonda

Oni koji žele veću penziju u vidu dodatka iz privatnih fondova potrebno je da najpre pronađu jedan od sigurnih i registrovanih fondova. Pored njegovog finansijskog stanja i stope prinosa, jedan od faktora pri izboru fonda treba da bude i visina naknada koja se plaća za usluge društva za upravljanje, ali je značajna informacija da ukoliko niste zadovoljni poslovanjem fonda koji ste odabrali možete ga promeniti.

Nakon prikupljanja informacija o pravima i obavezama, sledi potpisivanje ugovora o članstvu i plaćanje naknada – prilikom uplate penzijskih doprinosa (najviše 3 odsto vrednosti uplate) i za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (do 2 odsto vrednosti imovine fonda na godišnjem nivou).

Izvor: Novosti/Blic

Tags
Back to top button