Kineska centralna banka nastavila je sa povećanjem zaliha zlata osmi mesec zaredom usled porasta tenzija u trgovinskom ratu, pokazuju podaci Narodne banke Kine (PBOC).
Zlatne rezerve zemlje porasle su na 62,26 miliona unci u odnosu na junskih 61,94 miliona unci, što je oko 10 tona kupljenih u julu, pokazali su podaci centralne banke.
Banka kupuje zlato mesečno od decembra, povećavajući vrednost ukupnih rezervi zlata od kraja jula na 88,9 milijardi dolara.
Potez centralne banke pokazao je želju Kine da se odvoji od američkog dolara, rekao je u sredu Kitco Hamilton, direktor za istraživanje tržišta robe Colin Hamilton, BMO Capital Markets.
“Na nivou centralne banke [potez] je definitivno de-dolarizacija”, rekao je Hamilton.
Kineski zlatni procenat ukupnih rezervi je, međutim, još uvek vrlo mali s obzirom na to da je ova azijska zemlja prvi proizvođač i potrošač zlata u svetu.
Devizne rezerve centralne banke bile su na kraju jula 3,1 triliona dolara, prema podacima PBOC-a.
Kineski investitori su, osim centralne banke, takođe veoma zainteresovani za zlato. Ali, oni su žuti metal kupovali iz drugačijeg razloga – on pruža najsigurnije i najjednostavnije sredstvo u vrednosti od američkog dolara koje bi mogli da poseduju, dok njihova valuta depretira, dodao je Hamilton.
Kina je među mnogim drugim centralnim bankama koje povećavaju kupovinu zlata kao način za diverzifikaciju portfelja, pokazuju najnoviji podaci Svetskog saveta za zlato (VGC).
Zvanične rezerve zlata porasle su za 374,1 tona u prvoj polovini godine – „najveći neto rast globalne rezerve H1 u našoj 19-godišnjoj kvartalnoj seriji podataka“, navodi VGC-u u svom izveštaju o trendovima zlatne potražnje u drugom kvartalu.
