Nebojša Savić: Najznačajniji faktor rasta je obrazovanje

Srbija je od 2015. uspešno sprovodila program sa MMF-om. Po oceni samog MMF-a, ciljevi koji su bili postavljeni na početku su nadmašeni.

Rezultati koji su ostvareni na kraju programa ogledaju se u uspostavljanju makroekonomske stabilizacije srpske privrede, što je i bila njegova svrha. U tom procesu dominirale su dve komponente – monetarna stabilizacija i fiskalna konsolidacija – počinje razgovor za Danas Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Kako kaže, monetarna stabilizacija je primarno ostvarivana obaranjem stope inflacije od 2012. Ona je sa nivoa od 12,2 odsto oborena ispod gornje granice koridora oktobra 2013. Od tada pa do danas inflacija nije premašivala gornju granicu koridora.

– Dakle, proces uspostavljanja niske i stabilne inflacije započet je pre nego što se ušlo u aranžman sa MMF-om i održan je do danas. NBS je pre više od godinu dana smanjila inflacioni cilj sa četiri na tri odsto, a danas imamo usidrena inflaciona očekivanja na nivou ciljane inflacije od tri odsto, monetarna politika ima visok kredibilitet i očekuje se da se inflacija kreće oko tog cilja i u srednjoročnom periodu.

* U procesu fiskalne konsolidacije koji je okončan sa istekom aranžmana sa MMF-om ipak nije urađeno mnogo na dovođenju javnih i državnih preduzeća u red. Koje je Vaše mišljenje zbog čega?

– Drugi deo ukupnih ekonomskih reformi predstavljala je fiskalna konsolidacija. Srbiji je u trećem kvartalu 2014. pretila opasnost da neće moći da izmiruje svoje obaveze, a fiskalni deficit je tada dostigao evropski rekord sa 6,6 odsto BDP-a. Započeti su razgovori sa MMF-om o novom standbaj aranžmanu, ovog puta iz predostrožnosti. Srbija je krenula na težak reformski put. U 2015. fiskalni deficit je oboren na 3,7 odsto, pa na manje od dva odsto, a u 2017. je ostvaren blagi suficit. U međuvremenu je donet i novi Zakon o radu. Dalja fiskalna konsolidacija treba da obuhvati nekoliko stvari. Prvo, potrebno je smanjiti opterećenje rada. Problem je kako u prelaznom periodu smanjenje opterećenja na rad nadomestiti novim prihodima. Ovo bi otvorilo prostor za razvoj novih malih i srednjih preduzeća u privatnom sektoru i novom zapošljavanju. Druga važna stvar je da se iz javnih rashoda intenziviraju ulaganja u infrastrukturu. Treća stvar je vezana za javna preduzeća koja predstavljaju veliki balast zato što iscrpljuju resurse kojima se raspolaže. Jedan deo problema u Železari i Železnicama je rešen. Ostaju problemi vezani za RTB Bor, hemijski kompleks i rudnik Resavica. Razrešenje ovih problema je potrebno dubinski obaviti tokom 2018. EPS i Srbijagas su u međuvremenu povećali naplatu i poboljšali poslovanje, ali je svakako potrebno da se korporatizuju i reorganizuju mnogo dublje nego što je to do sada urađeno. Ostaju i problemi sa lokalnim javnim preduzećima koja ne funkcionišu kao komercijalni subjekti i često sa gubicima.

* Srbija će sklopiti novi aranžman sa MMF-om. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

– Pored obaveza koje Srbija ima kao članica MMF-a po članu IV Statuta MMF-a, koji predviđa dvogodišnje ili trogodišnje nadgledanje stanja u svakoj zemlji, za Srbiju će od velike koristi biti da nastavi saradnju sa MMF-om u nekom od drugih oblika saradnje od dosadašnjeg. Kako u sprovođenju poslednjeg programa Srbija nije povlačila raspoloživa sredstva od MMF-a, to nije potrebno ni u budućem aranžmanu. Novi aranžman sa MMF-om treba Srbiji da omogući podršku iskustvom i znanjem u procesu intenziviranje rasta na održivim osnovama i podizanje konkurentnosti srpske privrede. Saradnja sa MMF-om takođe je važna i zbog privlačenja stranih investicija.

* Tema ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma je šta Srbija treba da uradi da fiskalnu stabilnost pretvori u održivi rast. Pa šta po vašem mišljenju treba da uradimo?

– Srbiji su potrebni i rast i razvoj, koji se na održiv način mogu ostvariti samo podizanjem konkurentnosti. Svi segmenti privrede i društva moraju biti uključeni u ovaj proces. Država treba dalje da unapređuje poslovnu klimu, jača institucije, osnažuje pravnu državu i unapređuje administrativnu i logističku infrastrukturu, da prestrukturira javna preduzeća, podiže kvalitet obrazovnih institucija. Privatni sektor treba da ispolji veću preduzetničku inicijativu, da jača kvalitet menadžmenta u firmama, da proširuje lanac vrednosti, da povećava dodatu vrednost proizvoda, da ulaže u R&D… A na strani tražnje potrošači, koji su najmanje zaštićen segment na našem tržištu, treba da podignu svoje zahteve i zahtevaju viši kvalitet proizvoda koji im se nude i da se izbore za kvalitetan zakon o zaštiti potrošača.

Podizanje konkurentnosti, razvoj inovativnosti i digitalizacija su osnov za održivi rast i razvoj srpske privrede u novom dobu u kome danas živimo.

* Kakva je uloga obrazovanja u ekonomskom napretku? Kod nas se retko o tome govori.

– Najznačajniji faktor rasta danas je postalo obrazovanje, a najznačajniji impuls rastu daju inovacije. Srbija treba bitno da unapredi ova dva faktora ukoliko želi da ostvaruje visoke stope rasta u budućnosti. Veća ulaganja u obrazovanje i kulturu treba da podignu kvalitet ljudskih resursa, što je važno za potencijalne investitore. Povećana ulaganja u inovacije, ovog puta i države, ali i privatnog sektora, jesu imperativ za dinamiziranje našeg razvoja. Oslobađanje preduzetničke inicijative, podsticanje inovativnosti i proširivanje digitalizacije poslovanja su imperativi modernog poslovanja.

Izvor: danas.rs

Check Also

Niče jedna od najvećih investicija u Srbiji vredna milijardu dinara

Postavljanjem kamena-temeljca, otpočela je prva faza radova na izgradnji Akva parka i spa centra na …