Zašto postoje različite presude u vezi sa naplatom naknade za obradu kredita?

Sudovi različito presuđuju o naplati troškova obrade kredita. Bilo je nekoliko primera gde je presuda bila u korist klijenata, a nedavno je Privredni sud u Nišu doneo presudu u korist banke.

 Uprkos prvostepenim presudama u korist banaka, pravosnažne presude su uvek bile u korist klijenata, tvrde u Udruženju “Efektiva”.

Iz tog Udruženja poručuju da banke nikako ne mogu da pobede klijente na sudu!

“Napominjemo da u prethodne četiri pravosnažne presude za obradu kredita, koje smo dobili, banke nisu uspele da dokažu koji je to trošak koji imaju u postupku odobravanja kredita, te su ti sudovi pravosnažno naložili bankama da vrate novac klijentima”, kažu u “Efektivi”.

Kako prenosi “Paragraf”, ekonomista Dragovan Milićević smatra da treba primeniti krovni Zakon o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja).

“Različite presude za istu stvar, nažalost, u pravosuđu su moguće. Problem je što vrhovne sudske instance nisu prilikom prve presude odlučile da kažu da nije primer Zakona o obligacionim odnosima primenljiv za sve klijente, i završena priča. To su njihova pojedinačna tumačenja, a poneta je u jednom neuređenom finansijskom sistemu. Svakako smatram da su klijenti apsolutno u pravu i da novac treba da im bude vraćen”, kaže on.

Banka ima pravo da naplaćuje troškove obrade kreditnog zahteva i podrazumeva se da o tome jasno i nedvosmisleno obavesti klijenta, tvrdi Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

“Povodom jedne presude, koju je nedavno u Beograd objavio Apelacioni sud, velika pažnja javnosti je posvećena ovom pitanju i, naravno, posle toga i različita sudska praksa.Ta sudska praksa se uglavnom donosi u korist banaka. Sada kreće presuda suda u Jagodini, u Leskovcu, u Nišu, a uskoro ćemo možda i u Beogradu dobiti još dve i sve su u korist banaka”, kaže Dugalić i dodaje:

“Suština je da je pozivanje na Zakon o obligacionim odnosima potpuno bespredmetno, jer taj zakon samo uopšteno govori o bankarskom kreditu i uopšte se ne bavi kreditom banaka, prepustio je to izvedenim zakonima i ugovorom. Izvedeni zakoni su Zakon o bankama (“Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015) i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 139/2014) i oba eksplicitno predviđaju mogućnost i pravo banke da naplaćuje troškove obrade kreditnog zahteva. Ugovor ,takođe, to reguliše, a imamo i stav NBS o tome, izričit je Dugalić.

ekonomski.net

Check Also

EU i Japan prave najveću zonu slobodne trgovine u svetu

Evropska unija i Japan otklonili su danas poslednju prepreku u formiranju najveće zone slobodne trgovine …