U ovoj banci je centar svetske moći

Banka Engleske tajno kontroliše zalihe svetskog novca već više od 300 godina i deluje kao jedina svetska privatno kontrolisana centralna banka.

 Ova banka je postala inspiracija i model za finansijsko porobljavanje državljana i vlasti širom sveta. Prema zvaničnim podacima Banke Engleske, ona se razvila tako što je Vilijam Paterson pozajmio kredit od 1.200.000 funti vladi a zauzvrat tražio da njegova banka nadalje bude poznata kao „Banka Engleske“, a on kao guverner. Iako je ova nova banka rizikovala čitav kapital time što je pozajmila novac vladi, novac je prikupljen za samo par nedelja. Kraljevska Povelja je zapečaćena 27. jula 1694. godine, a banka je počela da deluje kao centralna banka vlade, što je i danas njena funkcija.

„Banka ima kamatu na sav novac koji je stvorila ni iz čega“ – Vilijam Paterson. Hejli Gudman je istoriju o nastanku Banke Engleske opisao malo drugačije i detaljnije uz kredibilne izvore: „Zlatari su postali prvi privatni bankari tog vremena. Pošto su oni već posedovali privatne prodavnice zlata i jake sefove u kojima su mogli da ga čuvaju, preduzetnici su mogli da poveravaju njima svoje zlato po određenoj ceni i da dobijaju račun za depozit.

Zlatari su onda mogli da pozajmljuju novčana sredstva protiv tog depozita za dodatnu sumu novca. Tako je izmišljeno moderno bankarstvo“. Dakle, trgovci su mogli da čuvaju svoj novac kod zlatara i da dobijaju račun koji se mogao isplatiti po potražnji i prenositi sa jednog vlasnika na drugog u vidu otplaćivanja dugova. „Ovi računi zlatara u vidu pisma su zapravo najraniji oblik čekova u Engleskoj. S obzirom na ekonomsku realnost tog vremena, većina klijenata tih zlatara su bili pozajmljivači, a ne ulagači“, rekao je Gudman.

 Tako je formirana centralna banka koja je mogla da stvara novac ni iz čega i pozajmljuje ga s kamatom vladi, koja je izgubila svoj suverenitet zbog ovog dogovora sa đavolom. Banka Engleske je postala prva zelenaška banka u Engleskoj. Međutim, nije sve od početka bilo tako bajno. Banka je 1696. godine doživela krizu. Javila se velika potražnja za novcem u Engleskoj a srebrni novčići još nisu bili gotovi. Čak su i bogataši u to vreme živeli od kredita i menica. Cena akcija Banke Engleske je ubrzo pala sa 110 na 83 funte.

Zlatari su panično pokušali da unište novu kompaniju privatnog bankarstva koju su sami osmislili. Oni su se dogovorili i istog dana požurili u Grosers Hol, gde se banka nalazila od 1694. do 1734. godine, pri čemu je jedan zlatar insistirao na trenutnoj isplati od 30.000 funti. Direktori su isplatili svoje iskrene poverioce ali su odbili da keširaju račune zlatara, ostavivši njihovo sredstvo u Vestminster Holu. Nije prošlo dugo dok su jevrejski bankari bacili oko na Patersonovu banku i finansijere engleskog režima. Kako navodi Natanijel Kapner: „Novi kralj Vilijam III je ubrzo umešao Englesku u skupe ratove protiv katoličke Francuske što je u velikoj meri zadužilo Englesku. Zatim su se pojavili jevrejski bankari.

Kralj Vilijam je po naređenju Cionističkih starosedelaca iz Amsterdama ubedio Britansku riznicu da pozajmi 1,25 miliona funti od jevrejskih bankara koji su mu pomogli da dođe na presto. Pošto je zaduženost države dramatično porasla, vlada nije imala drugog izbora nego da prihvati tu ponudu. Međutim, uz nju su došli i izvesni uslovi: Imena pozajmljivača moraju ostati tajna i mora im se odobriti povelja za uspostavljanje Centralne banke Engleske. Parlament je to prihvatio a jevrejski bankari su pružili svoje pipke u Veliku Britaniju“. Postoji još jedna priča o tome ko je vlasnik Banke Engleske, a koja je povezana sa zloglasnim Rotšildima.

Ona je nedavno ispričana u dokumentarcu BBC-a o stvaranju novca i Banke Engleske. Priča je zasnovana na Bici kod Vaterloa za koju je Nejtan Rotšild već znao ishod i iskoristio svoje brze konje i kurire kako bi izigrao tržište time što je imao informacije pre svih ostalih. On je ubrzo prodao svoje engleske obveznice i rekao svima da su Francuzi dobili bitku kod Vaterloa. Svi drugi trgovci su požurili da prodaju svoje obveznice pre kraha tržišta verujući da su one sada bezvredne. Ova brza rasprodaja je odmah spustila cenu obveznica za 5% od prvobitne cene. Kada je cena maksimalno pala, Nejtan Rotšild je ponovo otkupio što veći broj obveznica po minimalnoj ceni i povećao svoje bogatstvo 20 puta za samo 3 dana trgovine.

On je istovremeno postao i najveći dužnik engleske vlade koja mu je na kraju prepustila kontrolu nad Bankom Engleske. Ukoliko vas baš interesuje Istorija Banke Engleske, vredi pročitati šta je o tome napisao dr A. Andreades: „Kao što se može videti na grafikonu koji prikazuje akcije Banke Engleske u poslednjih 250 godina, ne uočava se poseban trend u 18. veku, ali se uočava porast cene tokom Napoleonovih ratova kada je Engleska odbacila zlatni standard i podlegla inflaciji i pad od 1818. do 1845. godine, a zatim ponovo rast od 1845. do kraja 19. veka, kada je cena akcija ponovo padala do 1920. godine i oporavak do 1945. godine kada je banka nacionalizovana“.

Većinom u privatnom vlasništvu, Banka Engleske je tokom svoje istorije bila veoma profitabilna svojim vlasnicima. Metoda naplate kamate na stvaranje novca je bila glavno sredstvo za stvaranje javnog i privatnog duga kroz moderno doba. Kako je navedeno u članku Guardian-a, banke se svode samo na stvaranje kamate za pozajmljen novac, tj. stvaranje novca ni iz čega. Čitav finansijski sistem se zasniva na naplati zelenaštva za stvaranje nacionalnih valuta. Nema većih dužnika od vlasti.

 

Izvor: beograd.in

Check Also

Erste banka zapošljava: Ekspert za poslove sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma

Erste banka je raspisala oglas za poziciju:  Ekspert za poslove sprečavanja pranja novca i finansiranja …