Premalo je stambenih kredita u dinarima

Uprkos niskim cenama stambenih kvadrata i kamatnim stopama koje su se prepolovile u odnosu na pre pet-šest godina, građani se sve teže odlučuju za kupovinu nekretnina i podizanje stambenih kredita.
Za prvih jedanaest meseci prošle godine ukupna suma tih zajmova smanjila se 0,9 odsto. Stambeni krediti iznose 386,55 milijardi, govore podaci Udruženja banaka Srbije i Kreditnog biroa.

Šta je to što u ovom trenutku sprečava građane da kupe svoje kvadrate? Nesigurnost radnog mesta, još uvek male plate, gde nema prostora za kredit. Stručnjaci smatraju da je najbolje zadužiti se u dinarima uz fiksnu stopu jer je tada rata od prve do poslednje ista. Međutim, baš stamebenih kredita u domaćoj valuti kod nas ima malo. Podaci Nacionalne korporacije za osguranje stambenih kredita govore da je, od 93.000 stambenih zajmova koliko je kod njih registrovano, samo 12 u dinarima. O tome zašto je tako, dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu kaže:

Kamate na dinarske stambene kredite više su od pet odsto godišnje, a za one u evrima od 2,52
– Dinar je naša nacionalna valuta, a evro merilo vrednosti – objašnjava on. – Kod nas se štedi u evrima, a i banke koje daju kredite od svojih centrala iz inostranstva uzimaju novac u evrima. Zato su i krediti takvi. U ovom trenutku jasno je da se svi plaše valutnog rizika – i banke i njihovi komitenti. Banke su odlično zaradile i još zarađuju na kursnim razlikama kada su u pitanju krediti indeksirani u švajcarskim francima. S evrom su sigurne i ne žele da reskiraju s dinarom za fiksne kredite. Ukoliko domaća valuta bude duži niz godina stabilna, može se očekivati i veća ponuda stambenih kredita u dinarima.

Doboš radi
Od ukupno 93.000 kredita osiguranih kod NKOSK-a, velika većina se redovno vraća. Samo 1.200 je problematičnih i za njih se sprema aktiviranje hipoteke. To govori da su banke dobro procenile klijente, a i oni sami su svoje mogućnosti, očigledno, dobro uklopili s ratom kredita. Banke klijentima kod stambenih zajmova odobravaju grejs-period od šest do 24 meseca, pa u slučaju da imaju novčanih teškoća, imaju i vreme da se snađu.

Kada krenu od banke do banke, građani se lako odluče za evro. Banke nude indeksirane kredite uz kamatu od 2,52 do 2,79 odsto. Kod dinara je ona od 4,35 do pet odsto. Kupci stanova mogu birati fiksnu ili promenljivu kamatu. Ukoliko izaberu drugu opciju, kamata je gotovo ista sada. A kako će se u buduće kretati euribor i belibor, za koji su vezane kamate, teško je reći. Za euribor se zna da će u 2018. godini biti na nuli ili tu negde, a za beliboreni toliko.

Izvor: D. Vujošević/politika.rs

Check Also

Novi Agrokor – ruske banke vode igru

Potpredsednik srpske vlade Rasim LJajić izjavio je da je restrukturiranje Agrokora u završnoj fazi i …