Broj kompanija koje su bankrotirale u Nemačkoj je značajno porastao u julu, sa skoro četvrtinom više nego u istom mesecu prethodne godine, saopštio je Savezni zavod za statistiku.
Broj korporativnih bankrota u Nemačkoj bio je 23,8 odsto veći u julu 2023. nego u istom mesecu 2022. Bankroti su u stalnom porastu od avgusta 2022. godine. Štaviše, broj većih kompanija koje su najavila zatvaranje u prvoj polovini 2023. takođe je porastao za 12,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Porast nelikvidnosti samo je poslednji od mnogih pokazatelja da je stanje nemačke privrede sve lošije. Prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), Nemačka je jedina velika ekonomija u kojoj se očekuje smanjenje BDP-a 2023. godine, dok inflacija ostaje visoka na 6,2 odsto.
Nemački savezni zavod za statistiku objavio da je industrijska proizvodnja u junu pala za 1,5 odsto u odnosu na maj, što je dodatno izazvalo zabrinutost analitičara o stanju nemačke privrede.
Nemačka – bolesnik Evrope
Posmatrači su već povukli paralele sa ranim 2000-im kada je zemlja nazivana “bolesnikom Evrope” zbog sporih ekonomskih performansi.
“Ako vlada ne preduzme odlučnu akciju, Nemačka će verovatno ostati na dnu tabele rasta u evrozoni”, rekao je za Rojters Ralf Solven, ekonomista Komercbanke.
Nemačka je posebno teško pogođena ratom u Ukrajini zbog velike zavisnosti od ruskog uvoza energenata. Međutim, postoje i strukturni razlozi za njen ekonomski pad, poput preteranog oslanjanja na izvoz, nedostatka investicija i nedostatka radne snage.
Nemačka vlada je, međutim, pokušala da ukaže na poverenje u nemačku ekonomiju i umanji strah od nadolazeće ekonomske krize, a ministar ekonomije Robert Habek se kladio na privatne investicije kako bi spasio stvar.
“Trenutno oko dve desetine kompanija planira velike investicije u Nemačkoj, sa ukupnim obimom ulaganja od oko 80 milijardi evra”, rekao je on u intervjuu za Funke Media Group u utorak.
Međutim, Nemačka nije jedina zemlja EU koja se trenutno bori sa nelikvidnošću. U Francuskoj je broj poslovnih neuspeha skočio za 35 odsto u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, što je dovelo do nestanka 55.000 radnih mesta.
Euractiv
