Muče vas dugovi prema bankama? Banke nude rešenje, ali na ove stvari morate posebno da pazite

Nažalost nije redak slučaj da se zapletemo u više bankarskih prozivoda te nam redovna primanja trpe velike mesečne rate. Banke kako bi odgovorile na potrebnu klijenata da se “urede” njihove finansije godinama nude rešenje: refinansiranje kredita.

U suštini kredit za refinansiranje je kredit koji podrazumeva zamenu trenutnog duga, bez obzira koliko je kredita, u istom iznosu i sa istim sredstvima obezbeđena ali pod drugim uslovima (kamate, rok otplate, grejs period), i tu je ključ refinansiranja. Koliko dobro ispregovarate nove uslove, toliko će imati smisla da refinansirate kredit.

Kredit za refinansiranje će biti najisplativiji ukoliko uspete da smanjite ukupne troškove otplate svih kredita, pogotovo ako se refinansiranje uradi na početku perioda otplate i kod dugoročnih kredita.

Ko sve može da dobije kredit za refinansiranje?
Praktično, svi. Uslovi za dobijanje ovih kredita isti su kao i osnovni uslovi za odobravanje kredita fizičkom licu u Srbiji (praktično običan keš kredit), a kako t funkcioniše pogledajte na linku ovde.

Za šta može da se koristi refinansiranje kredita?

Kako stoji na sajtu NBS, kreditom za refinansiranje možete da:

izvršite prevremenu otplatu kredita koje ste već iskoristili,
izmirite obaveze po kreditnim karticama,
izmirite obaveze po osnovu odobrenih i iskorišćenih prekoračenja po tekućim računima,
izvršite prevremenu otplatu preostalih rata lizing naknade i
izmirite obaveze po aktiviranim datim jemstvima, tj. kao jemac otplatite nečiju obavezu.
Primer refinansiranja kredita
Na svom sajtu NBS je navela i jedan primer kredita za refinansiranje:

Ako pretpostavimo da imate zaduženje samo po jednom kreditu u visini od 400.000 dinara, s rokom otplate od deset godina, po godišnjnoj kamatnoj stopi od 16%, visina anuiteta bi iznosila 6.437,28 dinara, a sredstva koja treba da vratite banci 772.473,75. dinara. Nakon pet godina, vi biste otplatiti samo 32% glavnice i 59% kamate, što znači da biste imali 270.981,96 dinara neotplaćene glavnice i 115.254,92 dinara nedospele kamate, tj. 386.236,88 dinara ostatka duga banci.

Ukoliko želite postojeći kredit da refinansirate, pogledajmo u kom slučaju bi vam to bilo isplativo:

Pretpostavimo da naknada za prevremenu otplatu iznosi 3% ostatka duga, a troškovi obrade novog kredita 1% – iako se logički nameće zaključak da niža kamata (15%) automatski znači i smanjenje ukupne cene kredita, zbog naknade za prevremenu otplatu od 3% i troškova za obradu kredita od 1%, ovaj kredit se ne bi isplatio. To bi dalje značilo da bi ukupna cena preostalog kredita iznosila 390.168,95 dinara, s ratom koja bi bila 6.502,82 dinara.

Ukoliko vam se pak ponudi kredit za refinansiranje s kamatom od 15% i produžetkom otplate od jedne godine (šest godina), ukupna cena kredita biće veća, jer ste, kako je već rečeno, u prethodnih pet godina otplatili manji deo glavnice (32,2%) i čak 59,1% kamate. Novi kredit, iako s manjom kamatnom stopom (15%), bio bi skuplji pošto biste platili više kamate (135.605,29) nego da nastavite s već započetom otplatom, gde bi vam nedospela kamata iznosila 115.254,92 dinara, a ukupan dug banci 414.716,71 dinar, iako bi nova rata iznosila 5.759,95 dinara. Niža kamatna stopa ne znači automatski i jeftiniji kredit.

Međutim, uz novi kredit odobren po dovoljno nižoj kamatnoj stopi, npr. u iznosu od 11,5%, s produžetkom roka otplate od jedne godine, ukupnu kamatu biste platili 102.728,76 dinara, rata bi iznosila 5.303,33, a ukupan dug banci 381.840,18 dinara, tako da bi refinansiranje bilo isplativo.

Prilikom refinasiranja kredita potrebno je obratiti pažnju na to:

-da li je kredit vezan za valutnu klauzulu i kako to utiče na vašu ukupnu i mesečnu obavezu po osnovu tog kredita;
-da li je kamatna stopa po kreditu fiksna ili promenljiva i kada se može menjati, iz kojih razloga i koliko često;
da li je kredit sa učešćem ili depozitom i u kom procentu od visine odobrenog kredita; i
-da se u prvim godinama otplate kredita, u strukturi mesečne rate, veći deo odnosi na kamatu, a manji deo na glavnicu.
Kako bi se olakšala procedura, za podnošenje zahteva za refinansirajući kredit potrebna je samo lična karta.
Posebna pogodnost je da ukoliko klijent prebaci primanja kod banke, pored značajno bolje kamatne stope ne mora da dolazi u ekspozituru radi plaćanja rate, već mu se ona automatski skida jednom mesečno sa računa, sa datumom koji klijent odabere prilikom apliciranja za kredit.

Refinansiranje kredita – saveti

Uporedite ponude različitih banaka, tj. pod kojim uslovima vam banke nude ovu vrstu kredita (visinu nominalne kamatne stope, a naročito efektivne kamatne stope, dužinu perioda otplate, visinu mesečne rate, kao i sredstva koja banke traže kao obezbeđenje otplate kredita, tj. menice, izjave žiranata, hipoteke i dr.). Uporedite visinu mesečne obaveze koju imate po osnovu kredita u otplati i onu koju ćete imati po kreditu za refinansiranje (manji anuitet ne znači uvek i da je kredit jeftiniji).

Mane refinansiranje kredita

Može biti skupo. Troškovi se razlikuju od banke do banke, ali budite spremni da platite od 0,5% do 2% na ime nepodmirene glavnice u obliku naknada za refinansiranje. To može uključivati ​​naknadu za prevremenu otplatu, procenu troškova nekretnine i ostale troškove zatvaranja. Troškovi zatvaranja mogu doseći stotine hiljada dinara kod velikih kredita poput stambenih. Ako produžujete rok kredita, platićete više kamata kroz period otplate kredita. Možda ćete smanjiti mesečne uplate tj. anuitete, ali tu korist može poništiti trošak otplaćenih kamata tokom trajanja kredita. Zapravo u nekim slučajevima možete povećati rizik za sebe ako refinansirate kredit. Troškovi prebijanja kredita mogu biti previsoki da bi se isplatilo refinansiranje, a ponekad će koristi trenutnog kredita premašiti uštede povezane s refinansiranjem.

(Izvor: Mondo, B92, Blic)