Iako je odrastao u siromaštvu Gari Stivenson je već sa 26 godina bio milioner. Međutim, ubrzo je napustio dobro plaćen posao i postao aktivista koji se bori protiv ekonomske nejednakosti.
Razvojni put ovog britanskog ekonomiste bio je veoma turbulentan. Rođen je 1987. u siromašnoj londonskoj porodici pa je već sa 12 godina morao da počne da zarađuje. To je činio distribuirajući novine na adrese pretplatnika. Sa 16 je ušao lukrativniji ali moralno i zakonski upitan “posao” prodaje marihuane zbog kog je izbačen iz škole. Budući da je bio inteligentan i vredan ipak je uspeo da završi Londonsku školu ekonomije na kojoj je studirao matematiku i ekonomiju. Kada je imao 21. godinu počeo je da radi kao broker u Citibanku. Tokom finansijske krize 2008. godine počeo je da zarađuje vrlo dobro i već sa 26 godina postao je milioner. Proglašen je “najprofitabiljnijim brokerom Citibanka” ali je, nezadovoljan tim poslom, ubrzo dao otkaz i počeo da se bavi aktivizmom. Trenutno mu je glavna tema ekonomska nejednakost koju smatra uzrokom potencijalnog kolapsa ekonomije. Njom se bavi na svom Youtube kanalu, u tekstovima za novine ali i knjizi The Trading Game koju je nedavno promovisao.
“Globalna ekonomija sve više propada a ekonomisti to kao da ne primećuju. Već 15 godina daju prognoze za koje se na kraju ispostavi da nisu tačne i nikom ništa”, rekao je on nedavno novinarima El Paisa. Stivenson tvrdi da je baš zato kao broker zaradio mnogo novca, ponajviše zahvaljujući zdravorazumskom razmišljanju koje se često kosilo sa mišljenjima stručne javnosti: “Uzmimo za primer 2011. godinu. Tada su svi očekivali poboljšanje ekonomske situacije i bili su u krivu. Posle nuklearne krize u Japanu niko nije znao šta se može očekivati ubuduće ali su se svi pretvarali da znaju. U takvim krizama ja sam pratio svoj instinkt i zdrav razum i uspevao da profitiram na tome”.
Evropljani se lako odriču standarda blagostanja
Prema njegovom mišljenju optimizam ekonomista je često neutemeljen jer oni ne vide strukturne probleme u ekonomiji. Zato se bave samo posledicama kriza umesto njihovim uzrocima. A uzroci su nejednaka i nefer raspodela dobara u današnjem društvu. “Pogledajte samo koliko dobro plaćeni ekonomisti greše. Pogledajte šta rade političari – oni se trude da konstantno pobeđuju na izborima, a ne da zaista rade ono za šta su plaćeni. Niko u javnoj sferi nije motivisan da radi ispravne stvari”, kaže Stivenson.
Zbog svega navedenog on je ubeđen da će u narednih 10 godina drastično porasti broj siromašnih. Kako kaže britanska ekonomija je tako postavljena da se bogati lako bogate, a pošto novca nema u izobilju taj novac koji završava kod njih mora biti uzet od nekoga. “Srednja klasa se topi i čini mi se da će se taj trend nastaviti. Evropski narodi misle da ne može da im se desi nazadovanje, da ne mogu da se vrate na nivo na kojem su sada Kolumbija, Meksiko, Brazil… Ali oni ne vide da se iz dana u dan odriču standarda blagostanja koji su nekada bili neupitni, da prihvataju ono što nekada nikada ne bi prihvatili”, smatra ovaj ekonomista. Zato u budućnosti očekuje rast nejednakosti, smanjenje radničkih prava i naravno, dodatno bogaćenje već bogatih.
Izvor: El Pais/Bif.rs