Vanrednim povećanjem referentne kamate sa 8,5 na 12 odsto, rublja se brzo oporavila i vratila na nivo s početka meseca, ali to nije donelo smirenje. Probijanje psihološke granice od blizu 102 rublje za dolar, makar i kratkotrajno, za Kremlj je ostvarenje najveće noćne more.
Za deo svetske javnosti potvrda da deluju sankcije međunarodne zajednice i da ruska privreda ima problema. Međutim, neki analitičari prognoziraju stabilizaciju do kraja godine. U pesimističkom scenariju – trocifren kurs i dvocifrena inflacija.
Privreda je, prema podacima ruske vlade, u prvoj polovini godine zabeležila rast od 4,98 odsto, što je više od očekivanog. Čak je i MMF povećao ovogodišnju prognozu ruskog rasta sa 0,7 na 1,5 odsto. To, ali i brzo vraćanje kursa na oko 93 rublje za dolar ne umanjuje činjenicu da je nacionalna valuta izgubila skoro četvrtinu vrednosti.
Očigledno, razloge slabljenja rublje treba tražiti u većem uvozu pod pritiskom domaće tražnje i potreba vlade, uz istovremeni pad deviznih prihoda zbog smanjenja izvoza.
“Izgleda da je rublja bila neka vrsta valute koja je prvenstveno zavisila od vrednosti nafte. Od kraja juna meseca cena nafte na međunarodnom tržištu raste, rublja zapravo slabi u tom periodu. Tako da došlo je do blagog razvezivanja ta dva pokazatelja”, ocenjuje Mihailo Gajić, predsednik Libeka.
Ko je krivac
Jaka rublja za Moskvu je i psihološki važna, pa ne iznenađuje nervozno traženje krivca za njeno skliznuće.
Ekonomski savetnik predsednika Putina Maksim Orešin optužio je centralnu banku za vođenje labave monetarne politike. Sa trećim mandatom na čelu centralne monetarne institucije Elvira Nabiulina i dalje se opire i drži rublju na režimu plivajućeg kursa.
Neki ruski analitičari prognoziraju da će se u najboljem slučaju kurs do kraja godine stabilizovati na oko 90 rubalja za dolar. U pesimističkom scenariju – trocifren kurs i dvocifrena inflacija.
“Procenjujem da za intervenciju na finansijskom tržištu ne bi trebalo više od deset milijardi dolara. Raspoložive devizne rezerve to omogućavaju. Uopšte ne bi bilo potrebno da se povećava referentna stopa”, ističe Jevgenij Nadoršin, glavni ekonomista “PF Kapital”.
Kontrola odliva kapitala
Dok su na početku rata vojne potrebe stimulisale narudžbine i uticale na rast proizvodnje, sada je visoko izdvajanje od oko četiri odsto ruskog BDP-a kamen oko vrata. Dodatan problem je odliv kapitala, što su zvaničnici odlučno demantovali, ali su mere spremne.
“Zato se sada i govori o tome da se opet uvede ona kontrola odliva kapitala i generalno da firme koje se bave izvozom u Rusiji većinu svojih prihoda kasnije jednostavno prodaju državi”, ističe Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Kako građani Moskve gledaju na kursne promene
“Nisam zabrinut zbog kursa, platu primam u dolarima”, bezbrižan je građanin ruske prestonice.
Drugi smatra da će podići će cene, kao i obično.
Međutim, ima i onih koji smatraju da će to uticati na biznis, a da većina ljudi to neće osetiti.
Dok za pad rublje građani Moskve izgleda još nisu previše zabrinuti, za digitalnu rublju čije je testiranje u stvarnim transakcijama aktuelno ovih dana za sada su nezainteresovani.
