Kupovina na kredit prepolovljena, cene uprkos tome rastu: Doskora „kralj“ bio onaj ko ima stan, a sad… – Bankar.rs
SLIDERSVE VESTI

Kupovina na kredit prepolovljena, cene uprkos tome rastu: Doskora „kralj“ bio onaj ko ima stan, a sad…

U drugom tromesečju ove godine, od aprila do juna, godišnji rast cena stanova u Srbiji je usporio na i dalje visokih 11,9 odsto.

Indeks stanova Republičkog geodetskog zavoda u drugom tromesečju iznosio je 155,9. S obzirom na to da se kao baza uzimaju cene iz prvog kvartala 2019. godine to znači da su za poslednje 4,5 godine cene stanova u Srbiji poskupele za 55,9 odsto.

U prethodnom tromesečju cene starogradnje porasle su 12,8 odsto što je nešto više nego što je poskupela novogradnja (8,3 odsto).

Zanimljivo je da cene, mada usporeno, ipak rastu, iako se u prvoj polovini godine smanjuje broj prodatih stanova.

Nakon međugodišnjeg pada od 15 odsto u prvom tromesečju, u drugom je pad kupoprodaja na godišnjem nivou smanjen za čak 21,3 odsto.

Najveći pad prometa stanova zabeležen je u Beogradu, za 24,6 odsto međugodišnje, nakon smanjenja od 16,6 odsto u prva tri meseca ove godine.

„Trendovi u vezi s padom aktivnosti na tržištu stanova uz nastavak rasta cena, po svemu sudeći, posledica su pada kreditiranja usled rasta kamatnih stopa, a koji je izvesno doveo do pada ponude.

S druge strane, tražnja za stanovima, iako je po svoj prilici takođe smanjena, nije opala u meri u kojoj bi za posledicu imala eventualan pad cena. U prilog prethodnom govori zabeležen pad broja stanova kupljenih uz kreditno finansiranje koji traje tokom prethodnih šest tromesečja, a koji je u drugom kvartalu 2023. iznosio čak 53,7 odsto međugodišnje. I udeo stanova kupljenih uz kredit je stoga opao na 16 odsto u drugom tromesečju 2023. dok je pre dve godine činio oko trećinu svih ugovora o prometu stanova“, navodi se u izveštaju RGZ.

Vrednost tržišta nekretnina od aprila do juna iznosila je 1,7 milijardi evra i to je pad od 13 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine. Polovina prometa drugog tromesečja obavljena je u Beogradu, 871 miliona evra.

Od tih 1,7 milijardi evra, 58 odsto odnosilo se na promet stanova, a ostatak se odnosio na kuće, građevinsko i poljoprivredno zemljište, poslovni prostor i ostale nekretnine.

Stručnjak za tržište nekretnina i ovlašćeni procenitelj Kaća Lazarević ističe da je tržište od decembra prošle godine u ozbiljnoj stagnaciji i blagom padu cena starogradnje, dok novogradnja stagnira, doduše na visokom nivou.

„Promet nekretninama je usporen kao nikada. Kod notara ne mora da se zakazuje, nema gužvi. Kreditnih kupaca ima u neznatnom broju, a ostali su keš kupci. I oni sada pokušavaju da dobiju što bolji stan za svoj novac“, objašnjava ona dodajući da je tržište kuća potpuno stalo.

Navodi konkretan primer stana salonca od 150 kvadrata u užem centru Beograda koji je počeo da se oglašava na 400.000 evra, pa na 350.000, pa na 320.000, a prvu ponudu je dobio na 290.000 evra.

„Tržište je u ozbiljnoj krizi. Ljudi vagaju da li da kupe stan ili ne, a pojavljuju se i alternative. Za one sa novcem koji kupuju investicione nekretnine, otvara se mogućnost kupovine stana u Rijeci, Rovinju, Trstu…“, napominje ona.

Donedavno je tržište bilo takvo da je „kralj onaj ko ima stan za prodaju“, a danas je „kralj onaj ko ima kupca“.

Jedan od ključnih faktora na usporavanje prometa nekretnina su kamatne stope na kredite, ocenjuju stručnjaci.

 

U drugom tromesečju ove godine, od aprila do juna, godišnji rast cena stanova u Srbiji je usporio na i dalje visokih 11,9 odsto.

Indeks stanova Republičkog geodetskog zavoda u drugom tromesečju iznosio je 155,9. S obzirom na to da se kao baza uzimaju cene iz prvog kvartala 2019. godine to znači da su za poslednje 4,5 godine cene stanova u Srbiji poskupele za 55,9 odsto.

U prethodnom tromesečju cene starogradnje porasle su 12,8 odsto što je nešto više nego što je poskupela novogradnja (8,3 odsto).

Zanimljivo je da cene, mada usporeno, ipak rastu, iako se u prvoj polovini godine smanjuje broj prodatih stanova.

Nakon međugodišnjeg pada od 15 odsto u prvom tromesečju, u drugom je pad kupoprodaja na godišnjem nivou smanjen za čak 21,3 odsto.

Najveći pad prometa stanova zabeležen je u Beogradu, za 24,6 odsto međugodišnje, nakon smanjenja od 16,6 odsto u prva tri meseca ove godine.

„Trendovi u vezi s padom aktivnosti na tržištu stanova uz nastavak rasta cena, po svemu sudeći, posledica su pada kreditiranja usled rasta kamatnih stopa, a koji je izvesno doveo do pada ponude.

S druge strane, tražnja za stanovima, iako je po svoj prilici takođe smanjena, nije opala u meri u kojoj bi za posledicu imala eventualan pad cena. U prilog prethodnom govori zabeležen pad broja stanova kupljenih uz kreditno finansiranje koji traje tokom prethodnih šest tromesečja, a koji je u drugom kvartalu 2023. iznosio čak 53,7 odsto međugodišnje. I udeo stanova kupljenih uz kredit je stoga opao na 16 odsto u drugom tromesečju 2023. dok je pre dve godine činio oko trećinu svih ugovora o prometu stanova“, navodi se u izveštaju RGZ.

Vrednost tržišta nekretnina od aprila do juna iznosila je 1,7 milijardi evra i to je pad od 13 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine. Polovina prometa drugog tromesečja obavljena je u Beogradu, 871 miliona evra.

Od tih 1,7 milijardi evra, 58 odsto odnosilo se na promet stanova, a ostatak se odnosio na kuće, građevinsko i poljoprivredno zemljište, poslovni prostor i ostale nekretnine.

Stručnjak za tržište nekretnina i ovlašćeni procenitelj Kaća Lazarević ističe da je tržište od decembra prošle godine u ozbiljnoj stagnaciji i blagom padu cena starogradnje, dok novogradnja stagnira, doduše na visokom nivou.

„Promet nekretninama je usporen kao nikada. Kod notara ne mora da se zakazuje, nema gužvi. Kreditnih kupaca ima u neznatnom broju, a ostali su keš kupci. I oni sada pokušavaju da dobiju što bolji stan za svoj novac“, objašnjava ona dodajući da je tržište kuća potpuno stalo.

Navodi konkretan primer stana salonca od 150 kvadrata u užem centru Beograda koji je počeo da se oglašava na 400.000 evra, pa na 350.000, pa na 320.000, a prvu ponudu je dobio na 290.000 evra.

„Tržište je u ozbiljnoj krizi. Ljudi vagaju da li da kupe stan ili ne, a pojavljuju se i alternative. Za one sa novcem koji kupuju investicione nekretnine, otvara se mogućnost kupovine stana u Rijeci, Rovinju, Trstu…“, napominje ona.

Donedavno je tržište bilo takvo da je „kralj onaj ko ima stan za prodaju“, a danas je „kralj onaj ko ima kupca“.

Jedan od ključnih faktora na usporavanje prometa nekretnina su kamatne stope na kredite, ocenjuju stručnjaci.

Kupovina na kredit prepolovljena, cene uprkos tome rastu: Doskora “kralj” bio onaj ko ima stan, a sad… 2
Izvor: RGZ

Nikola Čobić, posrednik u prodaji i zakupu nepokretnosti iz agencije Sitiekspert napominje da ukupno tržište i dalje drži novogradnja za kojom i dalje ima tražnje i zbog čega su i dalje visoke cene.

„S druge strane, starogradnja je dostigla vrhunac i od novembra su cene stale, a na lokacijama na obodu grada one i padaju. Došli smo u situaciju da je stan u starogradnji u Mirijevu u junu prošle godine dostigao cenu od 2.000 evra po kvadratu. Mislim da cena starogradnje nema više gde da raste“, ocenjuje Čobić.

On ističe značaj kreditnih kupaca koji2, iako ih statistički ima malo, imaju jak uticaj na tržište.
„Jedan kreditni kupac velikog stana inicira pet do sedam novih keš kupovina. Bez kreditnih kupaca ne može se očekivati rast prometa. Čim euribor krene da pada očekujemo da se i tržište oporavi. Prema nekim procenama to bi se moglo očekivati u drugoj polovini 2024. godine“, smatra Čobić.

Koliko koštaju najskuplji stan, kuća, garaža, njiva…

Najskuplji stan u drugom kvartalu ima 344 kvadratna metra i prodat je za 2.011.273 evra na Novom Beogradu u Maksima centru.

Najskuplji kvadrat stana bio je u Beogradu na vodi. Radi se od stanu od 139 kvadratnih metara koji je plaćen 9.495 evra po kvadratu.

U Beogradu na vodi prodato je i najskuplje garažno mesto koje je plaćeno 58.400 evra.

Najskuplja kuča je prodata na Savskom vencu za 4,8 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat u Novom Pazaru -23.375 evra.
Radi se o lokalu površine 88 kvadrata koji je plaćen dva miliona evra što je najskuplji poslovni prostor prodat u drugom kvartalu u Srbiji.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Futogu po ceni od 21 evro po kvadratu za parcelu površine 70,8 ari.
Najskuplji komad poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u drugom kvartalu 2023. godine prodat je u opštini Vršac po ceni od 1.850.496 evro za 185.05 hektara.

Izvor: Danas

Tags
Back to top button