Na koji način je trgovina kriptovalutama regulisana u Srbiji?

Sve više ljudi u Srbiji je spremno da ulaže u kriptovalute. Međutim, na koji način je njihova trgovina zakonski regulisana i koliki su porezi?

Nakon velikih ekonomskih problema koje je pandemija nanela srpskoj priveri, sve više ljudi se okreće alternativama koje mogu doneti finansijsku stabilnost. To je verovatno jedan or razloga zbog kojih su kriptovalute postale toliko popularne u Srbiji. Samim tim, nadležni organi su morali da donesu zakone koji bi regulisali ovaj vid zarade.

Za šta sve ljudi mogu koristiti kriptovalute?

Kriptovalute su verovatno još uvek nepoznanica za neke ljude, pa je bitno napomenuti kako one mogu da se iskoriste. Prvi i osnovni način kako doći do zarade je investiranje i trgovina. Cilj svakog investitora je kupovina kriptovalute kojima je cena niska i koje imaju perspektivu da ojačaju u budućnosti. Samim tim, prodaja tih istih tokena bi donela zaradu!

Naravno, to nije jedina stvar koju ljudi mogu da urade za Bitkoinom i ostalim alternativnim kriptovalutama. Ljudi mogu da ih koriste i za kupovinu raznoraznih proizvoda. Istini za volju, broj onlajn prodavnica u Srbiji koje prihvataju ovaj način plaćanja je izrazito mali (gotovo i da ne postoje). Međutim, u inostranstvu, taj broj je izrazito veliki i sve više počinje da raste.

Osim kupovine proizvoda, ljudi mogu i da okušaju svoju sreću u nekim od sajtova za klađenje sa takozvanim kripto-uplatama. Neke od kazina koji smatraju kriptovalute legitimnim su analizirani na sajtovima kao što su najboljionlinekazino.com. Ukoliko vam igranje ruleta, pokera, i ostalih igara sa kriptovalutama izgleda interesantno, možda bi bilo dobro posetiti taj sajt nakon čitanja ovog članka.

Šta je to Zakon o digitalnoj imovini?

Kriptovalute u Srbiji nikada nisu bile kompletno ilegalne. Ipak, bitno je napomenuti da su bile legalne isključivo iz razloga jer ih nijedan akt zakona nije zabranjivao. Zato je ovaj način trgovina dugo bio neka vrsta sive zone. Taj trend prestaje nakon što se donosi Zakon o digitalnoj imovini.

Ovaj zakon je pre svega definisao određene pojmove npr, digitalna imovina je definisana kao “digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati i prenositi”. Osim toga, u samom zakonu je nadeno da se ovaj vid imovine može razmenjivati u svrhu ulaganja. Ono što je bitno napomenuti da se sam pojam “kriptovaluta” ne pominje nigde u zakonu, ali je ipak većina ljudi doživela ovaj zakon isključivo posvećen njima.

Zakon o digitalnoj imovini govori o dve vrste digitalne imovine. Te dve vrste su digitalni tokeni i virtuelna valuta. Na prvi pogled, ove dve stvari deluje identično, ali, po ovom zakonu, one predstavljaju potpuno drugačije stvari.

Digitalni tokeni se definišu kao vid alternativnog finansiranja mladih, kao i inovativnih kompanija i startapova. Na drugu stranu, virtuelne valute (tu spadaju Bitkoin i ostale alternative) zakon smatra inovativnim sredstvima razmene koje isključuju centralne banke širom sveta (to je jedan od razloga zbog kojih su transakcije bržu, jefinije ili čak besplatne, itd).

Kako je regulisan porez?

Država je rešila da reguliše oporezivanje svih modernih poslova i vidova zarade. Oktobra 2020. godine, poreska uprava je rešila da frilensere uvede u poreski sistem. Međutim, Ministarstvo finansija se nije zaustavilo tu, pa su se i investitori i trgovci našli u sličnoj situaciji.

Zakonom o digitalnoj imovini doneto je rešenje da je poreska stopa na kapitalni dobitak 15%. Recimo, ukoliko ste kupili neku kriptovalutu za 30.000 dinara, a prodali je za 50.000, morali biste da platite 15% na 20.000 koji ste zaradili (odnosnu kapitalnu dobit).

Da li svako može pružiti usluge povezane sa digitalnom imovinom?

Zahvaljujući zakonu koji je donet, tako nešto će biti omogućeno isključivo pružiocima usluga koji budu imali licencu. Kao što je već rečeno, ovaj vid usluga do sada nije bio zabranjen, ali nije bio ni regulisan. Međutim, nadležni organi kažu da je to normalno sa svaki vidom inovacija. Mnogo puta se dešavalo da određene inovacije postoje, ali one budu zakonski prepoznate tek naknadno.

Ukoliko želite da dobijete licencu, moraćete da se obratite Narodnoj Banci Srbije ili Komisiji za Hartije od Vrednosti. Ovo diretno zavisi od toga kojim vidom usluga želite da se bavite. Ukoliko je osobi potrebna licenca za Kriptovalute, ona će morati da se obrati Narodnoj Banci Srbije. Na drugu stranu, Komsija za Hartije od Vrednosti je zadužena za digitalne tokene.

Razlozi zbog kojih su donete ove regulative

Iako će mnogi koji nisu bili o obavezi da plate porez negodovati zbog donešenih zakona, postoji i pozitivna strana koju je bitno analitirati. Samim zakonom se povećava konkurentnost i potražnja na globalnom tržištu. To je jedan od faktora koji utiče na samu cebu svih kriptovaluta u svetu. Osim toga, mnogi pojedinci su koristili rupu u zakonu za pranje novca. Međutim, zahvaljujući ovom zakonu, ta opcija više nije moguća.

Naravno, iako na prvi pogled to tako ne izgleda, zakon štiti fizička lica koja su spremna da postanu investitori. Recimo, menjačnice u kojima će biti omogućeno ljudima da konvertuju kripto zaradu u običan novac više neće moći da posluju bez licence. Ukoliko korsnik bude prevaren na bilo koj način, licencirane kompanije koje pružaju ovaj vid usluga će morati da odgovaraju pred zakonom.

Ukoliko se odlučite da investirate u kriptovalute, savetujemo da unapredite svoje znanje o svojoj oblasti. Ni u kom slučaju ne treba smatrati investiranje u kriptovalute vidom lake zarade. Ovo je turbulentna industrija u kojoj se stvari menjaju iz časa u čas.

Izvor: Juznevesti.com