Najveće banke u Evropi stvaraju konkurenta Visi i Mastercardu
Skupina u kojoj su i Deutsche Bank, BNP Paribas i UniCredit, inicirala je osnivanje panevropskog platnog servisa, a podržava ih i Brisel.
Više od 30 najvećih evropskih banaka i kartičnih procesora planira da osnuje platni servis koji će moći da konkuriše grupi američkih finansijskih i kartičnih divova poput Vise, Mastercarda, PayPala i Applea. Kako piše Financial Times, grupa je okupljena u Evropsku platnu inicijativu (EPI), a njen predsednik Joachim Schmalzl ističe da je ideja stvoriti evropskog platnog diva sposobnog da konkuriše američkim kompanijama.
Inicijativa sa sedištem u Brisleu trenutno okuplja 40-ak stručnjaka za platni promet i kartične transakcije. Započeli su sa radom pre devet meseci, a do septembra bi trebali napraviti nacrt panevropskog platnog servisa koji će se moći koristiti za plaćanje u fizičkim i internet trgovinama, plaćanje računa između individualnih potrošača te podizanje gotovine na bankomatima. Među bankama koje su deo ove inicijative nalaze se divovi poput nemačke Deutsche Banka, francuske BNP Paribas, italijanskog UniCredita, španske Santander banke i holandskog ING-a. Klijenti tih 30 banaka i procesora učine više od polovine svih kartičnih transakcija u Evropi.
Prema navodima FT-a, projekt ima podršku Evropske komisije i evropskih finansijskih regulatora. Joachim Schmalzl ističe kako je EPI do sada primio više od 30 miliona evra od subjekata koji ga podržavaju. Inače, Schmalzl je takođe i član upravnog odbora Nemačkog udruženja štedionica, najveće organizacije nemačkih banaka koje rade sa građanima. Prva EPI-jeva aplikacija koja će omogućavati elektronsko plaćanje u realnom vremenu između potrošača mogla bi biti lansirana već početkom 2022. godine. Idući platni alati mogli bi slediti u drugom polugodištu, ističe Schmalzl.
Burkard Balz, član odbora Bundesbanke, ističe kako nemačka centralna banka podržava EPI koji će “ojačati stratešku autonomiju Evropske unije na tržištu platnih usluga, unaprediti konkurenciju i tako poboljšati izbor za potrošače”.
Inicijativu je pozdravila i Evropska centralna banka. Evropska komisija inicijativu je opisala kao “novi, ambiciozni i evropski projekt”. Iz Brislea su dodali kako veruju da građani EU-a i kompanije treba da imaju koristi od brzih, učinkovitih i pouzdanih platnih rešenja. “EPI će biti ključni i odlučujući korak u tom smeru, posebno ako pokrije širok spektar evropske bankarske zajednice”, smatraju u Evropskoj komisiji.
Kartična plaćanja u Evropi većinom procesiraju kompanije sa sedištem u SAD-u. Prema podacima lobističke grupe evropskih trgovaca EuroCommerce, četiri od pet plaćanja karticom na “starom kontinentu” obrađuju Mastercard i Visa. Joachim Schmalzl upozorava da tako dominantan tržišni udeo američkih kartičara može naštetiti potrošačima i trgovcima, kako kroz relativno visoke naknade, tako i sa aspekta zaštite ličnih podataka. Inače, raniji evropski pokušaji izazivanja američke kartičarske dominacije završili su neuspehom.
“Projekt Monnet” kojeg su 2011. podržavale 24 banke propao je zbog nedostatka političke podrške i neuspeha u razvoju održivog poslovnog modela. To nije jednostavno jer je neki platni sistem privlačan trgovcima samo ako ga koristi mnogo potrošača. Isto vredi i sa stajališta potrošača.
Izvor: Poslovni.hr
