Pale cene akcija na svetskim berzama

Na Vol Stritu je Dau Džons prošle nedelje oslabio 0,9 odsto, na 30.814 bodova, dok je S&P 500 skliznuo 1,5 odsto, na 3.768 bodova. Nasdaq indeks pao je, takođe, 1,5 odsto, na 12.998 bodova. U prvom delu sedmice ti su indeksi porasli, dostigavši nove rekordne nivoe, jer je na tržištima vladalo dobro raspoloženje u očekivanju novih podsticajnih ekonomskih mera.

Kako su demokrate osvojile većinu u oba doma američkog Kongresa, ulagači veruju da će to izabranom predsedniku Džou Bajdenu olakšati donošenje novih fiskalnih podsticajnih mera.

Podršku tržištu pružio je tokom nedelje i predsednik američke centralne banke Džerom Pauel kazavši da se ne može tako skoro očekivati povećanje kamatnih stopa i da će Fed nastaviti da kupuje obveznice.

Niske kamatne stope i kupovina obveznica od strane centralne banke zaslužni su za jeftin novac i visoku likvidnost na finansijskim tržištima, što već mesecima podržava rast tržišta akcija, iako koronakriza i dalje pritiska privredu.

No, u drugom delu nedelje cene akcija su pale zbog slabih ekonomskih pokazatelja. Uprkos velikim fiskalnim i monetarnim podsticajnim merama, američko tržište rada ne uspeva sasvim da se oporavi od oštrog pada u proleće prošle godine i izbijanja koronakrize.

To su prošle nedelje pokazali podaci prema kojima je nedelju dana ranije broj prvih zahteva za pomoć nezaposlenima ponovo porastao.

Uz to, podaci su pokazali da je u decembru, u vreme praznične potrošačke groznice, promet u trgovini na malo u SAD ponovo pao, treći mesec zaredom, što ukazuje na slabost potrošnje, najvećeg pokretača najveće svetske privrede.

“Slabiji nego što se očekivalo ekonomski podaci, posebno o prometu na malo, veliki su pokretači tržišta. Čini se da je početkom nedelje optimizam bio preteran, špekulativni. Ponekad nije potreban nikakav pokretač da bi tržište počelo padati pod svojom vlastitom težinom”, kaže Liz Ann Sonders, direktorka strategije u firmi Charles Schwab.

Investitore su zabrinule i vesti o nastavku širenja koronavirusa u svetu, zbog čega su, na primer, Francuska i Nemačka najavile produženje restriktivnih mera.

U Kini je, pak, u ‘lockdownu’ više od 28 miliona ljudi, a u petak je objavljeno da je u poslednja 24 sata zabeležen najveći broj novih slučajeva zaraze u poslednjih 10 meseci.

Ulagači su na oprezu i zbog toga što je započela sezona objava poslovnih izveštaja kompanija za poslednje tromesečje prošle godine, koja će sledećih nedelja znatno uticati na smer tržišta.

U anketi Rojtersa analitičari procenjuju da su zarade kompanija iz sastava S&P 500 indeksa u četvrtom kvartalu 2020. bile 9,5 odsto manje nego godinu dana pre.

I na evropskim berzama su cene deonica prošle nedelje pale. Londonski FTSE indeks potonuo je 2 procenta, na 6.735 bodova, dok je frankfurtski DAX skliznuo 1,9 odsto, na 13.787 bodova, a pariski CAC 1,7 odsto, na 5.611 bodova.

Na Tokijskoj berzi je, pak, Nikkei indeks porastao 1,35 odsto, na 28.519 bodova.