Privreda Srbije je do sada, kako bi “ozdravila” od kovid19, dobila tri paketa podrške “teške” oko šest milijardi evra.
Međutim, borba za “zdravlje” ekonomije još nije okončana, jer većina kompanija u 2020. očekuje pad prihoda, a u 2021. i otežano servisiranje obaveza, pokazala je analiza efekata o uticaju kovid19 na poslovanje, koju je sproveo NALED.
Svaka treća od 253 anketiranih firmi, očekuje da će posledice kovid krize osećati i duže od godinu dana, a među onima sa takvim prognozama, najviše je preduzetnika.
Svaka četvrta firma, sa druge strane, očekuje da će trpeti posledice manje od pola godine, a takvom mišljenju sklonije su građevinske firme.
Sumirajući prethodni period, pokazalo se da je većina preduzeća u Srbiji (73%) koristila neku meru državne pomoći.
Ostalima pomoć nije bila potrebna ili za nju nisu imali pravnih osnova, pokazala je anketa sprovedena u okviru projekta „Pripremi se za učešće”, koji sprovode Centar za evropske politike, NALED i Centar savremene politike, kroz portal Europen Western Balkans, uz podršku EU, prenosi Danas.
Više od polovine kompanija koje su koristile državnu pomoć, ističu da bi im bez te podrške poslovni saldo bio osetno lošiji.
Više od 12% ispitanih kaže da su mere direktno doprinele očuvanju radnih mesta. Bez paketa podrške, njih 58,7% kaže da bi imali veće rashode, a 33,6% da bi imali manje prihode.
Kada je reč o prihodnoj strani, ogromna većina ispitanih preduzeća, njih 87,8%, očekuje da će ovu godinu završiti sa manjim prihodima u odnosu na 2019.
Tek dva odsto, pre svega privrednih društava i mikro firmi iz beogradskog regiona, očekuje veće prihode, a ostali, među kojima je najviše građevinskih delatnosti, očekuju status quo.
Iz ugla izmirivanja dospelih obaveza, nešto više od pola ispitanih kompanija smatra da će u tom pogledu u narednoj godini imati poteškoća, a to najviše tvrde iz uslužnih delatnosti.
Sa druge strane, trećina nema bojazan i smatra da će moći redovno da obavlja plaćanja.
Budući da se poteškoće neminovno prelivaju i na radnike, dobra vest je što većina kompanija kaže da će ih u narednoj godini sve zadržati, a to najviše tvrde mikro preduzeća.
Skepsa se ponovo javlja u uslužnoj delatnosti, gde ne kriju da će se borba za likvidnost verovatno preliti i na zaposlene.
Čak 81% preduzeća kaže da im je jedna od najvećih prepreka u poslovanju od početka kovid krize bilo ograničenje kretanja i okupljanja. Svako treće preduzeće mučilo se sa organizacijom rada od kuće i korišćenjem godišnjih odmora.
Četvrtina ispitanih, malih i velikih privrednika, kasnila je sa sudskim i upravnim postupcima, a tek 4% je odgovorilo da nije imalo nikakvih prepreka za rad i pored uvedenih kovid mera.
Na pitanje šta bi od mera moglo drugačije da se definiše, kompanije su mahom složne da su to rokovi u sudskim i upravnim postupcima (42,9%), visine cena i marži (25%), ograničenje kretanja i okupljanja (15,6%).
Međutim, upitani na koji način bi to moglo da se poboljša, čak 78% nema ideju. Opaženo je, sa druge strane, da bi tokom vanrednog stanja značile olakšice za firme kada je reč o računima, rokovima plaćanja, PDV-u, kirijama, a značio bi i organizovaniji gradski prevoz.
Logistika i distribucija su bile prenapregnute gotovo u svim sektorima, pa ne čudi da preduzeća korisnici mera najčešće smatraju da su drugačija organizacija dolaska klijenata (34,5%), kao i otvaranje novih kanala prodaje poput uvođenja e-kupovine (20,9%) najkorisnije za njihov biznis.
Prednost daju i novim kanalima oglašavanja, kao što je ulaganje u digitalni marketing i uvođenje novih proizvoda. Iako stidljivo, jedan procenat ispitanih ipak je uvideo da šansu za unapređenje uslova poslovanja tokom kovid krize nosi i otvaranje novih kanala naplate, poput kartica.
