NBS odlučila da zadrži referentnu kamatu i na početku ove godine

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto.

Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%).

Referentna kamatna stopa nije menjana od 10. avgusta prošle godine i zadržana je na nivou od 6,50 odsto.

Prva pauza prošle godine u monetarnom zatezanju napravljena je u maju kada nije bilo promene referentne kamatne stope koja je tada ostala na nivou od 6,00 odsto.

Od januara do aprila 2023, referentna kamatna stopa povećana je svakog meseca za po 0,25 baznih poena, potom je u maju ostala nepromenjena, da bi u junu i julu bila podignuta za po još 0,25 baznih poena.

Poslednji put referentna kamatna stopa porasla je za 0,25 baznih poena 13. jula, od kada je ostala na nepromenjenom nivou.

Koje je obrazloženje najnovije odluke?

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelilo je dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja sredinom ove godine.

Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti ovih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu.

Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred ukazuju na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se nastavlja popuštanje troškovnih pritisaka i smanjenje inflacije na globalnom nivou.

Takođe, iako je svetska privreda završila prošlu godinu nešto bolje nego što se očekivalo, rast svetske ekonomije je ispod dugoročnog proseka i biće usporen ove godine, što uz smanjenje inflacije povećava očekivanja da bi vodeće centralne banke, Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi, mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu NBS.

Ipak, pritisci sa tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključni faktor koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike.

Pored toga, izgledi za makroekonomska kretanja u Kini, zbog uticaja na globalnu trgovinu i svetske cene primarnih proizvoda, kao i prisutne geopolitičke tenzije i dalje su ključni izvori neizvesnosti koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike.

(Euronews)