INTERVJUISLIDERSVE VESTI

Miladin Kovačević: Ekonomske krize maltene po pravilu dolaze u ravnomernom vremenskom razmaku

Ekonomista Miladin Kovačević, stručni saradnik časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) za Bankar.rs objašnjava koji nam to pokazatelji najavljuju novu moguću svetsku ekonomsku krizu i podseća da maltene po pravilu one dolaze u ravnomernom vremenskom razmaku.

Iz istorije kriza znamo da se one javljaju u regularnim razmacima: 1987, 1994, 1998, 2000, 2007. Očekivanja stručnjaka u svetu su pesimistička, kao da je ta kriza neminovna. Naime, tržište je veće i kompleksnije nego ikada, a unutar njega figurišu složeni i slabo kontrolabilni odnosi, objašnjava Kovačević.

– U poređenju sa 2003, danas je ukupan globalni dug veći za 150 hiljada milijardi dolara, zahvaljujući intervencijama banaka u poslednjih deset godina, koje su omogućile politiku jeftinog novca i lakog zaduživanja. Istorija nas takođe uči i da je svaka kriza inicirana u sektorima koji su prezaduženi, a kasnije se širila kroz celu ekonomiju. Kulminacija je kada usledi bank run i pad vrednosti aktive i tržišna panika.
Pojedini signali upućuju da se u bliskoj budućnosti može desiti nešto slično.

Koji su to pokazatelji?
– Prvo, vrednost pojedinih oblika aktive drastično je opala. Prezaduženi investitori već pokušavaju da se te aktive oslobode, ali mogućnosti njenog plasmana su sve manje, što polako dovodi do tenzija i opreza u bankarskom sektoru. Nažalost, ekonomska logika nalaže i svim drugim tržišnim subjektima da povećaju oprez, pa tako dolazi do širenja tenzije, budući da svi žele da osiguraju svoju imovinu i da se reše rizične aktive. Time njena tržišna vrednost još više opada, a među brokerima, dilerima i investitorima počinje da se stvara stres, koji se širi na finansijska tržišta.
Drugo, prisustvo tzv. visoko prinosnih obveznica danas je veće nego ikad – radi se o visoko rizičnim hartijama od vrednosti, koje figurišu uglavnom u korporativnom sektoru. Prema nekim procenama, danas ovaj oblik aktive obuhvata 3,7 hiljada milijardi dolara. Problem je u tome što visoko zaduženi korporativni sektor, u slučaju nove krize, neće biti u mogućnosti da servisira svoje obaveze. Za sada, prezaduženost se dobro reguliše samo zato što još uvek figurišu benigni finansijski uslovi, međutim šta će biti kad naiđe epizoda stresa? Upravo da bi se izbegao taj šok, Fed par godina unazad sprovodi postepeno ukidanje kvantitativnih olakšica i povećanje kamatnih stopa – planirana su čak dva u 2019. godini. Međutim, 4. januara 2019. predsednik Feda, Jerome Powell, izjavio je da se sa povećanjem kamatnih stopa neće žuriti, i da će se regulisanje monetarne politike obavljati veoma pažljivo, uz neprestano osluškivanje finansijskih tržišta, što se može shvatiti kao oklevanje i indirektna podrška još uvek slabom tržištu.

Kao najavu dolaska krize pominje se i prikaz kamatnih stopa na američke državne obveznice…
– Prisutna inverzna kriva prinosa često se smatra za pouzdan znak najave recesije – predvidela je svaku od devet evidentiranih recesija od 1955. godine do danas. Kriva prinosa predstavlja prikaz kamatnih stopa (na američke državne obveznice) sa različitim rokovima dospeća. Njen normalan oblik je onaj sa pozitivnim nagibom, budući da su dugoročne kamatne stope obično više, jer podrazumevaju određene rizike i veću inflaciju (inflacija predstavlja aproksimaciju veće potrošnje, a kamatne stope ekspanziju ekonomije). I suprotno, inverzna kriva prinosa ukazuje na niže kamatne stope u budućnosti (tj. usporavanje ekonomije) i nižu inflaciju (tj. manju potrošnju). Recesija zvanično počinje posle 6 do 24 meseca od pojave inverzne krive prinosa. Današnja situacija je sasvim u skladu sa istorijskom – niske dugoročne kamatne stope se negativno odražavaju na kreditnu ekspanziju (jer marže banaka padaju), što uzrokuje pad ekonomske aktivnosti. Istovremeno, investitori u strahu od recesija, počinju da prebaciju kapital u manje rizične instrumente – dolazi do rasta njihove tražnje i cene, tj. do daljeg opadanja kratkoročnih kamatnih stopa.

Da li bi bilo pošteđenih ili bi kriza pokosila sve od reda?
– Ako bi ekonomski cunami naišao, teško da bi neko bio pošteđen. Već samo pooštravanje uslova finansiranja pogodilo bi, pored korporativnog i mnoge druge sektore – na primer, studentski krediti su danas veći nego ikada, a krediti za kupovinu automobila su eskalirali do te mere da je prodaja zamrla.
Ipak, većina makroindikatora još uvek ne ukazuje na pesimistični scenario, pa se sve navedene insinuacije za sada mogu tretirati kao pojednostavljene kalkulacije sa tmurnom intonacijom.

Ipak, jedna dobra vest je da stručnjaci širom sveta ne očekuju povećanje kamatnih stopa do kraja godine, pa čak i do kraja 2020.
– I pored toga što je zaustavljen program kvantitativnih olakšica, toliki je nivo likvidnosti da nema razloga da se sada povećavaju kamatne stope.

Srbija već neko vreme ima stabilan kurs dinara. No, u poslednjih mesec dana NBS sve češće interveniše na deviznom međubankarskom tržištu. Je li u pitanju samo sezonski efekat ili ima razloga za zabrinunost i eventualno smanjenje mase deviznih rezervi?
– U ovom periodu, pred i nakon Nove godine uvek postoje ti sezonski faktori koji utiču na kurs. Sve to nema nikakvog značaja jer mi imamo stabilnost koja će se zadržati do kraja godine. Inflacija je na oko dva odsto, RKS nije menjana još od proleća 2018. i iznosi tri odsto, bankarski sektor je stabilan… Svi sektori zaštite su jaki i nema razloga za bilo kakvu zabrinutost.

Hrvatska je najavila da namerava da pređe na evro kao valutu. Treba li Srbija da razmišlja u tom pravcu?
– Nama to ne bi bilo pametno. Mi smo velike benefite svoje nacionalne valute videli u vreme krize, jer kada država ima svoju valutu ima mogućnost prilagođavanja u vreme šokova i kriza i podnesi ih mnogo lakše. Pritom je naš kurs sada toliko stabilan da bi se maltene moglo reći da je fiksni. U prespektivi, da smo član EU onda bi bilo bolje da i mi pređemo na evro.

Tags

Povezane vesti

Back to top button