Evropa beleži pad investicija, a Balkan rast: Novi investitori će apsorbovati 25 odsto nove radne snage u Srbiji

Direktne strane investicije u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) opale su u 2017. za 25 odsto u odnosu na 2016., rekordnu od svetske krize 2008., na samo 72 milijarde evra, navodi Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) u novom izveštaju.

I dok je pad direktnih stranih investicija u članicama EU iz centralne i istočne Evrope (EU-CEE) bio 20 odsto, a u Belorusiji, Kazhastanu, Moldaviji i Ukrajini 36 odsto, na Zapadnom Balkanu je ostvaren rast od 18 odsto, navodi EuroAktiv.

U izveštaju “Direktne strane investicije u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi: pad zbog dezinvestiranja” ocenjuje se da 2017. nije bila izuzetak po nivou investicija već povratak na prosek iz perioda 2011-2015.

Rast “grinfild” investicija

Gledano prema broju projekata, u celom regionu u 2017. je zabeležen rast “grinfild” direktnih stranih investicija, za 7,4 odsto i to treću uzastopnu godinu, ali je vrednost pala u odnosu na izuzetno dobar rezultat u 2016. Prodaja imovine domaćim investitorima posle dezinvestiranja smanjila je priliv direktnih stranih investicija, navodi se u izveštaju.

Ukazuje se na “repolonizaciju” finansijskog sektora i medija u Poljskoj, preuzimanje strane imovine u medijima i telekomunikacijama od strane domaćih investitora u Češkoj i preuzimanje za račun države u energetici, telekomunikacijama i bankarskom sektoru u Mađarskoj.

Manji “apetiti” multinacionalnih kompanija

Rast priliva direktnih stranih investicija u 2018. mogli bi da ubeleže regioni EU-CEE i Zapadni Balkan, predviđa Bečki institut. Međutim, investicije se neće vratiti na nivo pre finansijske krize zbog manjih investicionih “apetita” multinacionalnih kompanija. Ograničen je, kako se ocenjuje, i prostor u ekonomijama domaćinima gde strane kompanije proizvode 40-50 odsto bruto domaćeg proizvoda u poslovnom sektoru, poput Mađarske, Slovačke, Rumunije i Češke.

Pored toga, politička podrška direktnim stranim ulaganjima usmerena je samo na izvozno orijentisane investicije sa visokom tehnologijom.

Nedostaje radna snaga

Jedna od prepreka za nove investicije u regionu EU-CEE jeste nedostatak radne snage i investitori će imati teškoća da zadovolje tražnju za 220.000 novih radnih mesta za “grinfild” projekte najavljene 2017.

Procenjuje se da će u Mađarskoj “grinfild” projekti apsorbovati 90 odsto potencijalnih novih učesnika na tržištu rada, u Češkoj i Poljskoj oko 50 odsto, Slovačkoj i Srbiji 25, a u Rumuniji 20 odsto. U tim zemljama strani partneri sada zapošljavaju samo oko 25 odsto radne snage.

Situacija sa ograničenim tržištima rada mogla bi da spreči dalje direktne strane investicije ukoliko  investitori ne razmotre nove mogućnosti, poput automatizacije ili izmeštanja dalje na istok. Ocenjuje se da izmeštanje proizvodnje dalje na istok nije mnogo verovatno u bližoj budućnosti jer zemlje poput Ukrajine nemaju posebno dobre uslove za biznis i infrastrukturu.

Zapadni Balkan – alternativa

Zapadni Balkan, navodi Bečki institut, može da ponudi alternativnu lokaciju koja nudi nedovoljno iskorišćenu radnu snagu i poboljšanu infrastrukturu.

Uz uslove za poslovanje u regionu, na priliv direktnih stranih ulaganja u 2018. uticaće i globalni činioci – sankcije Rusiji, američke carine, Bregzit, digitalizacija, ukazuje se u izveštaju.

Navodi se i da je Austrija i dalje treći po važnosti investitor u EU-CEE, posle Holandije i Nemačke, kao i drugi po značaju na Zapadnom Balkanu.

Check Also

Niče jedna od najvećih investicija u Srbiji vredna milijardu dinara

Postavljanjem kamena-temeljca, otpočela je prva faza radova na izgradnji Akva parka i spa centra na …