Brisel želi dobit centralnih banaka kako bi se popunile “Brexit rupe”
Kako bi zakrpila budžetsku rupu nakon izlaska Velike Britanije iz članstva, Evropska komisija namerava da “zavuče ruku” u riznice 19 centralnih banaka eurozone.
Kako navodi Financial Times, Evropska komisija juče je na redovnom nedeljnom sastanku raspravljala o modelima novih finansijskih izvora nakon što 2019. članstvo u EU napusti Ujedinjeno Kraljevstvo, drugi najveći uplatilac u evropski budžet.
Promena statuta ECB-a
Jedna od kontroverznijih ideja o kojoj razmišlja Brisel je plan da se dobit Evropske centralne banke (ECB) – umesto prema 19 centralnih banaka država koje koriste euro – preusmeri u budžet Evropske unije koji stupa na snagu 2021. godine. Prema proračunu EK, taj bi izvor donio 56 milijardi evra u sedam godina. “To je jedna od lako ostvarivih ideja za budžet”, izjavio je FT-u jedan evropski diplomata.
Neimenovani funkcioner iz jedne od članica eurozone izjavio je kako su započele konsultacije između vlade i centralne banke oko transfera dobiti u Brisel. Podsetimo, nacionalne centralne banke akcionari su u ECB-u te imaju pravo na dobit monetarne vlasti eurozone. Iz ECB-a su stoga poručili kako bi ideja Komisije zahtevala izmenu statuta. Naime, nacionalne centralne banke dobit uplaćuju u nacionalne budžete. “Nacionalne vlade odlučuju šta će da učine s tim novcem”, dodaju iz Frankfurta.
Kritičari takve ideje naglašavaju kako se radi o nestabilnom izvoru prihoda. Osim toga, mogao bi i iznervirati centralne banke koje su vrlo osetljive na zadiranje izvršne vlasti u njihovu nezavisnost. Proračun Evropske unije težak je milijardu evra, a većinu novca uplaćuju države članice.
Svega petina dolazi iz takozvanih vlastitih izvora, u šta se ubrajaju prihodi od carina i poreza na dodatu vrednost. Nakon izlaska Velike Britanije, godišnje će morati da nadoknade 15 milijardi evra kako bi zajednički budžet zadržao finansijsku snagu. U Evropskoj komisiji nedostatak britanskog doprinosa pokušavaju premostiti kombinacijom pronalaženja novih izvora finansiranja s jedne strane te ušteda s druge. Pregovori o proračunu za sledeće sedmogodišnje razdoblje uvijek su nezgodni zbog “večnog spora” između bogatijih i siromašnijih članica.
Dodatne komplikacije
Međutim, ove godine pregovori će biti dodatno zakomplikovani Brexitom te s time povezanim stavom nekoliko bogatijih članica, poput Austrije i Holandije, da ne treba povećavati nacionalne doprinose. Naime, manjoj Evropskoj uniji potreban je i manji budžet, argument je tih država. Novac treba pronaći i za ideju francuskog predsednika Emmanuela Macrona o instrumentu koji bi štitio od pada investicija u članicama eurozone tokom ekonomske recesije.
Vodeći protivnici te ideje su Holanđani i Finci koji traže da članice više porade na stabilizaciji javnih finansija, a ne da dobiju dodatan pristup evropskom finansiranju. Kako bi odgovorila na Macronovu ideju, Komisija će u maju objaviti plan o “fiskalnoj stabilizacionoj funkciji”. Radi “omekšavanja” protivnika, Brisel razmatra model koji bi kombinovao bespovratna sredstva i kredite s niskim kamatnim stopama.
Poslovni dnevnik
