Crna Gora: Banke zarađuju 1000% – Bankar.rs
INOSTRANE BANKE

Crna Gora: Banke zarađuju 1000%

Apsolutno je neprihvatljivo da razlika između kamata na kredite i na depozite, odnosno štednju u bankama, iznosi blizu hiljadu odsto, smatraju ekonomisti.

Kako navode, nema ni jedne grane u biznisu u kojem je toliki raskorak između inputa i autputa kao u bankama.

Po poslednjim podacima Centralne banke, prosečna ponderisana efektivna kamatna stopa na kredite u Crnoj Gori, koja obuhvata sve njihove troškove u novembru prošle godine bila je 6,9 odsto, a na štednju 0,72 odsto.

Predsednik skupštinskog Odbora za ekonomiju dr Predrag Sekulić za Pobjedu kaže da je ovoliki raskorak primer kako bankarski sektor svoje loše poslovne poteze prebacuje na klijente.

“Sada plaćamo ceh loših plasmana poslovnih banaka u proteklih nekoliko godina. I pored destimulativne kamate na štednju imamo rast depozita. Verujem da će banke, ukoliko budemo imali rast inflacije u narednom periodu, povećati kamatne stope kako na štednju po viđenju tako i na oročene depozite. U narednom periodu verujem da ćemo imati smanjenje kamata na plasmane iz prostog razloga što se u bankama nalazi sve više novca”, smatra Sekulić.

Dodaje da je dobro što se procenat loših plasmana smanjuje iz godine u godinu i što je rizik u bankarskom sektoru sveden na minimum.

Nije, kaže on, za utehu da su kamatne stope iste ili sa minimalnom razlikom u svim poslovnim bankama u Crnoj Gori, ali i u regionu.

Bankarski ombudsman dr Halil Kalač smatra takođe da je nerealno i neprihvatljivo ovakvo stanje.

“Neprihvatljivo je da se kamatne stope na depozite, odnosno štednju spuste na nulti nivo ili u zonu negativnih. Svedoci smo stalnog pada pasivnih efektivnih kamatnih stopa na depozite u našem bankarskom sistemu. Istina da je politika kamata u nadležnosti poslovnih banaka, ali one pri kreiranju svojih politika moraju voditi računa o poverenju i zadržavanju svojih klijenata. Smatram da je Centralna banka uradila dobar potez kada je krajem oktobra svim bankama uputila preventivno upozorenje da ne uvode negativne kamatne stope, pošto su neke banke najavile tu mogućnost”, kaže Kalač.

On podseća da su ukupno odobreni krediti banaka na kraju novembra prošle godine bili 2,7 milijardi evra, a depoziti 3,18 milijardi evra. Prosečna likvidna sredstva banaka u novembru bila su 1,03 milijarde i 11,5 odsto su veća nego u istom mesecu 2016.

Kalač takođe smatra da su kamatne stope na kredite i dalje visoke.

“S pravom se očekuje njihov dalji pad. Da su aktivne kamatne stope i dalje na visokom nivou, govore i uporedni podaci sa tržišta iz EU. Dalji pad aktivnih kamatnih stopa je neophodan jer bi to omogućio snažniji razvoj realnog sektora i povoljnije kreditne uslove za razvoj naše ekonomije, pokrenule bi investicionu tražnju, urednije izmirenje kredita, smanjenje kreditnog rizika poverioca. Performanse poslovanja banaka u Crnoj Gori govore da one mogu biti snažniji faktor dinamičnijeg razvoja crnogorske ekonomije”, smatra bankarski ombudsman.

Banke su, dodaje on, na potezu da kreditiranje učine povoljnijim.

“Ove tvrdnje zasnivam na podacima Centralne banke da sve bilansne pozicije kao što su ukupna aktiva, depoziti, kapital, u bilansima banaka beleže kontinuirani rast. Učešće nekvalitetnih kredita u ukupnim je značajno smanjeno, finansijski rezultat banaka na agregatnom nivou je pozitivan, a likvidnost i solventnost bilježe rast i njihovi nivoi su i dalje značajno iznad zakonom propisanog standarda”, objašnjava Kalač.

Poslanik opozicije i bivši predsednik Odbora za ekonomiju Aleksandar Damjanović za Pobjedu kaže da su visoke efektivne aktivne kamatne stope na domaćem tržištu u eri nikad nižih kamata na međunarodnom finansijskom tržištu i ekspanzivne monetarne politike, kako Evropske centralne banke tako i ostalih centralnih banaka posljedica načina na koji je utemeljen ekonomsko finansijski sistem u u Crnoj Gori.

“Veliki spred, odnosno razlika kamata na kredite i na oročenu štednju, koji je verovatno najveći među evrizovanim ekonomijama, dodatni je pokazatelj nepostojanja zdravog finansijskog Sistema, koji de fakto nikada nije ni bio u funkciji razvoja crnogorske privrede, odnosno preduzetništva građana. Naprotiv, politika nemilosrdne kreditne ekspanzije od pre desetak godina, kada su ove iste banke delile višemilionske kredite i na telefonski poziv i kada su promašaji menadžmenta, odnosno koruptivni krediti ruinirali njihove bilanse, i dan-danas se pegla neopravdano visokim kamatama. Takve kamate solidarno plaćaju zdravi deo privrede i građani”, smatra Damjanović.

On kaže da poput pravdanja lošeg đaka zvuče pozivanja na tzv. visoki rizik zemlje, kao slabe ekonomije, ili objašnjenja kako nema zdravih projekata za kreditiranje, pa kamate ostaju visoke.

“To je providan alibi etabliranih banaka koje se, u nedostatku suštinskih regulatornih poteza Centralne banke ili čak uz otvorenu ili prikrivenu podršku te institucije, koja polako ali sigurno postaje suštinski servis komercijalnih uglavnom inostranih banaka ne “zamaraju” kreditnim aranžmanima. One lagodno funkcionišu od visokih provizija i drugih dažbina koje im omogućava poslovanje na “otvorenom” crnogorskom finansijskom tržištu”, kaže Damjanović.

Tags
Back to top button