Rekordan profit bankarskog sektora BIH

Dobit bankarskog sektora u BiH posle oporezivanja sa 30. septembrom 2017. godine narasla je na rekordnih 318,4 miliona konvertibilnih maraka, što je čak 48,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine kada je dobit iznosila 214,9 miliona KM.

Rast profitabilnosti u ovoj godini je značajan: nakon 119,6 miliona KM u prvom kvartalu, dobit se na polugodištu popela na 215,2 miliona KM da bi nakon 9 meseci skočila na 318,4 miliona maraka.

Ubrzanje se najvećim delom dogodilo u ovoj godini budući da je kreditni rast za devet meseci iznosio 5,3 odsto.

Pozitivan razvoj dogodio se i u segmentu depozita koji su u odnosu na prethodno razdoblje rasli po stopi od 11,1 odsto dostigavši iznos 19,1 milijardi KM.

Rast depozita vođen je rastom štednje stanovništva koja je premašila iznos od 11 milijardi KM .

Ukupan prihod banaka iznosio je oko 1,1 milijardi maraka i veći je za oko 9,4 odsto u odnosu na 9 meseci 2016. godine, kada je bio 975,5 miliona KM.

Neto prihod od kamata iznosi 619,4 miliona maraka i zabeležio je skroman rast od 3,47 odsto u odnosu na prošlogodišnji period.

Udeo prihoda od kamata u ukupnom prihodu beleži pad sa lanjskih 61,4 odsto na 58 odsto.

Relativno “mršav” rast prihoda od kamata banke su nadomestile većim prihodima od naknada i provizija. Povećanje ovih prihoda uočljivo je kod većeg broja banaka, što su i komitenti osetili kroz poskupljenje pojedinih vrsta bankarskih usluga.

“EuroBlic” je već pisao Banke u Srpskoj u proseku svakog dana od građana uzmu oko 319.000 maraka samo po osnovu provizija i naknada.

Tako je ukupan prihod 8 komercijalnih banaka sa sedištem u RS po ovom osnovu prošle godine bio gotovo 115 miliona maraka.

Reč je o novcu koje banke naplaćuju klijentima po osnovu vođenja tekućeg računa, usluga e-bankinga, SMS usluga, provizije za plaćanja komunalija, razmenu novca i slično.

Iznos provizija i naknada razlikuju se od banke do banke, ali razlika nije velika. Međutim, korisnici bankarskih usluga smatraju da su provizije i naknade nerealno skupe.

U poslednje vreme bankari sve češće smišljaju načine kako da dođu do novca a koji ne dolazi od očekivanih i ukalkulisanih kamata. Tako su neke banke uvele i provizije za proveru stanja na računu posredstvom bankomata.

Druge, opet, uslovljaju oročavanje novca sa primamljivom kamatnom stopom otvaranjem tekućeg računa u toj banci.

Onaj ko ima kreditnu karticu, mora da plati svake godine članarinu od 20 ili 30 maraka bez obzira da li novac koristi ili ne, dok neke banke traže svake godine 65 maraka na ime članarine za takozvanu potrošačku karticu. Neke banke su uvele i godišnju naknadu za viza i debitnu karticu.

U udruženjima potrošača ocenjuju da banke netransparentno naplaćuju provizije i naknade.

– Nikada ne znate koliko će vam šta tačno da obračunaju prilikom bilo koje transakcije. Osim toga, visinu naknada i provizija menjaju često, a o čemu klijenti saznaju naknadno – kažu potrošači.

Dodaje da bankarski službenici, naročito u filijalama banaka, ne znaju da objasne klijentima zašto određena trasakcija košta toliko i zbog čega je povećana.

Izvor: blic.rs