Da li je na pomolu smrt gotovine?
Kritičari ekonomske politike se sve češće polemišu oko jedne stvari – da li će se bezgotovinska plaćanja uništiti keš? U svetu beskontaktnih platnih kartica, sveprisutnih mobilnih uređaja i P2P usluga, novčanice i novčići izgledaju možda malo staromodno. Ali, uprkos ovim mišljenjima, izgleda da u stvarnosti to ipak nije slučaj.
Ovo je bio glavni zaključak nedavne studije Savezne banke rezervi u San Francisku (FRBSF) – izveštaji o smrti gotovine su u velikoj meri preterani.
Korišćenje novca ostaje dominantno širom sveta
Jedan od izazova kada se želi odrediti popularnost novca jeste to što može postoji nekoliko načina merenja njegove upotrebe. Na primer, da li gledati po vrijednosti odštampanih novčanica, broju transakcija ili po procentu na vrijednost plaćanja? Ove mere mogu dati drugačije podatke i mogu dovesti do različitih zaključaka o upotrebi gotovine.
Na primer, studije koje gledaju na gotovinu kao procenat vrijednosti plaćanja mogu pokazati drastičnije padove jer ljudi favorizuju kreditne i debitne kartice za veće kupovine. Ali tu se neće računati mnoga manja plaćanja koja ljudi obavljaju svaki dan, a da možda ne razmisle ni o jednom.
Studija FRBSF se opredelila da posmatra ukupan iznos gotovog novca u opticaju kao pokazatelj korišćenja gotovine, koji pokriva svu gotovinu koju drži javnost, uključujući preduzeća, banke i potrošače. Objasnila je da, pošto ljudi drže više gotovine, centralne banke će odgovoriti dodavanjem više novca u bankarski sistem, čime će CIC biti koristan način da utvrdi stavove ljudi o gotovini.
Ono što je otkriveno je da je su 40 od 42 zemlje koje su proučavane – čineći 75 odsto svetskog BDP-a – doživele porast novca u opticaju koji je premašio BDP. U nekim slučajevima, poput Meksika i Južne Koreje, novac u opticaju je nadmašio BDP za više od 100 procentnih poena.
Zašto gotovina ostaje popularna
Rast novca u opticaju pokazuje da ljudi cene gotovinu iz dva glavna razloga. Prvi – kao sredstvo plaćanja – očigledno, pošto je lak za korišćenje, prihvaćen svuda i ne zahteva nikakve dodatne radnje, kao što je pristup bankovnom računu ili mobilnom telefonu. Gotovina je takođe važno skladište vrednosti – ljudi se osećaju sigurnim što imaju fizičku imovinu u slučaju da im je potreban neposredan pristup sredstvima.
Studija je istakla dva ključna faktora koji takođe utiču na to koliko ljudi drže u gotovini – nivo prihoda i kamatne stope. Naravno, kako se prihodi povećavaju, ljudi imaju više novca da troše, što znači veću potrebu za gotovinom. Istovremeno, niske kamatne stope znače manje podsticaja za stavljanje novca na štedne račune ili druge investicije, kao alternativa držanju gotovine.
FRBSF je napomenuo: “Veoma niske kamatne stope u mnogim zemljama tokom protekle decenije bili su jedan faktor koji podstiče tražnju za gotovinom, kao i neizvesnost nakon globalne finansijske krize”.
Šta je sa izuzecima?
Samo u dve zemlje, Norveškoj i Švedskoj, je količina novca u opticaju opala. Ovo ne bi trebalo da bude iznenađenje, jer se ove zemlje često navode kao najnaprednije na putu ka bezgotovinskom društvu, uz pomoć politika na nivou industrije i vladinog nivoa kako bi podstakli digitalna rešenja.
Najveća banka Norveške, DNB, procjenjuje da samo šest odsto građana godišnje koristi novac i stoga je eliminisala gotovinu u svojim filijalama. Švedska je u međuvremenu , već decenijama, snažno ohrabrivala digitalne i mobilne P2P i plaćanja karticama .
Međutim, ove zemlje su izuzetak od pravila. FRBSF je napomenuo da Švedska, na primer, ima jaku kulturnu averziju na gotovinu koja se retko nalazi drugde. I dok su druge zemlje pokušale da se odvoje od gotovog novca – poput Kenije, gde 60 odsto ljudi koristi aplikaciju za mobilne novce M-PESA – to nije zabeležilo pad novca u opticaju.
FRBSF je zaključio: “Nekoliko zemalja uspelo je da se odmakne od novčanica i kovanog novca u korist digitalnih plaćanja. Ali uprkos brojnosti digitalnih opcija, u većini zemalja tražnja za novčanicama i kovanicama je jaka i ne pokazuje znake usporavanja. ”
Ukratko, uprkos mnogim metodama plaćanja koje se pojavljuju na globalnom nivou, ulogu gotovine i značaj bankomata ne treba potcenjivati. Na globalnom nivou je instalirano više od 3,2 miliona bankomata koji su prošle godine izdali više od 13,6 triliona dolara, prema izvještaju Global Banking Research Marketa.
