Kako kupiti kriptovalute u Srbiji: Vodič za trgovanje i investiranje

Vrednost kripto-tržišta daleko je od svog vrhunca dostignutog pre oko godinu i po, a trgovanje različitim digitalnim novčićima postalo je sporno pitanje za mnoge jurisdikcije sveta. Pa ipak, interesovanje ulagača se – posle prošlogodišnjih skandala u industriji – vraća, te je cena bitcoina od početka 2023. porasla za oko 76 odsto, ethera za približno 55 odsto, a skokove su zabeleželi i drugi popularni novčići.

Oblast digitalne imovine zakonski je regulisana u Srbiji, a za one koji ovde žele da uskoče na kripto-voz postoji više opcija za trgovanje. Donosimo one glavne.

Kripto-menjačnice: kupovina i prodaja kriptovaluta

U našoj zemlji zasad postoje dve kripto-menjačnice koje imaju dozvole regulatora – ECD i Crypto12. Obe nude usluge kupovine i prodaje kripto-novčića (virtuelnih valuta i digitalnih tokena – dva osnovna tipa digitalne imovine koje prepoznaje naš zakon) za novac ili drugu digitalnu imovinu, kao i njihovo čuvanje za korisnike. Crypto12 dobio je dozvolu više u odnosu na svog starijeg konkurenta, a ona se odnosi na uslugu upravljanja portfeljem digitalne imovine.

Tradicionalni novac može se menjati za kripto i preko inostranih platformi, s tim da se stvari donekle razlikuju u odnosu na stanje u našoj zemlji, navodi Miloš Bošnjak, koji se godinama bavi trgovanjem kriptom. Postoji više pandana menjačnim operacijama koje se nude kod nas.

“Situacija u inostranstvu je malo drugačija, jer većina popularnih kripto-berzi, osim usluga trejdinga, u sklopu svoje platforme korisnicima omogućava usluge koje pružaju menjačnice”, kaže on. To praktično znači da, ukoliko želite da kupite neki digitalni novčić – najverovatnije ćete to uraditi preko nekog od stranih berzanskih sajtova, a ne kod klasičnih menjačnica.

I pored toga što se većina kripto-transakcija odvija na kripto-berzama, dodaje Bošnjak, sve veću popularnost među novim korisnicima imaju takozvane “fiat-to-crypto on-ramp” platforme (servisi koji menjaju fiat za kripto), kao što su Stripe ili MoonPay. “One svojim korisnicima uz jednostavnu registraciju na platformi – što nije slučaj kod kripto-berzi – omogućavaju brz i jednostavan način kupovine kriptovaluta.”

Takođe, ono što se ovde podrazumeva pod pojmom kripto-menjačnice, u inostranstvu je neretko prepoznato kao brokerska platforma, napominje suosnivač platforme za kripto-investiranje Veli Stevan Radonjanin.

“Postoje platforme koje su krenule kao brokerske, poput Coinbasea i Bitpande, pa su kasnije napravile i berze – Coinbase Pro i Bitpanda Pro”, kaže on.

Naime, kao što u menjačnici korisnici kupuju od menjača, tako kod brokerske platforme kupuju od brokera, koji – kada korisnik želi da kupi kripto – kupuje taj isti kripto za korisnika preko neke od berzi i za to obračunava nadoknadu. “Njihov interfejs je jednostavan i imate mogućnost da kupujete i prodajete po određenim cenama”, govori Radonjanin.

Kripto-berze: Trgovanje sa drugim korisnicima

U medijima se termini kripto-menjačnica i kripto-berza neretko koriste kao sinonimi, uprkos ključnoj razlici koja se ogleda u tome da u slučaju berze, korisnik ne kupuje od same platforme, već od drugih korisnika.

Interfejs je na berzama kompleksiji za početnike. “Uključuje ‘bids’ i ‘asks’, to jest zahteve korisnika da kupe ili prodaju po cenama koje su drugačije od trenutne”, pojašnjava Radonjanin. Takođe pružaju razne tehničke grafikone, koje sadrže veliki broj indikatora.

“Postoje dve vrste kripto-berzi – CEX (engl. centralized exchange – centralizovana kripto-berza) kao sto su Binance, Coinbase, Kraken, OKX, Huobi i drugi, te DEX (engl. decentralized exchange – decentralizovana kripto-berza), poput Uniswapa, PancakeSwapa, Orce, Raydiuma…”, nabraja Bošnjak.

Kod CEX-a, navodi on, registracija korisnika može biti složenija i potrajati danima dok se ne prođe verifikacija poznata kao standard KYC (engl. know your customer – znaj svog klijenta), koji je dizajniran kao zaštita protiv pranja novca, finansijskih pravara, korupcije i finansiranja terorizma. “Da bi novi korisnik mogao da ispuni te zahteve, potrebno je da obezbedi dokaz o svom identitetu i adresi. Pored verifikacije identiteta, berze zahtevaju podešavanje bezbednosnih parametara, popunjavanje standardne aplikaciije za registraciju na berzi, te povezivanje berzu za bankovnim računom, to jest karticom.”

Kada je u pitanju DEX, kaže Bošnjak, ni registracija, ni dokazivanje identiteta nisu potrebni. “Na DEX-u korisnici anonimno trejduju i menjaju kripto između sebe, uz pomoć protokola koji omogućava korisnicima trejding i razmenu bez posrednika, uz znatno niže naknade nego kod centralizovanih berzi.” Da bi novi korisnik mogao da trguje na DEX-u potrebno je da ima kripto-novčanik (softverski ili hardverski) pomoću kog se povezuje na berzu i relativno jednostavno počinje razmenu.

Kripto-berze rade 24 sada dnevno, sedam dana u nedelji. U zavisnosti od berze i odnosa ponude i tražnje, naknade za kupovinu kriptovaluta variraju od jedan do pet odsto, poručuje naš sagovornik, dok se naknade za trejding kreću dosta niže – ispod jednog procenta. “Ali veliku ulogu kod naknada za trejding ima količina, to jest obim kriptovaluta kojim se trejduje.”

Bošnjak naglašava da stanovnici Srbije imaju priliku da trejduju na većini kripto-berzi na svetu.

Kriptomati: automati za kupovinu kriptovaluta

U Srbiji trenutno postoje tri kriptomata ECD-a, dva u Beogradu i jedan u Novom Sadu. Popularnost im je donekle porasla s talasom ruskih državljana koji su došli u Srbiju i počeli da ih koriste kako bi zaobišli bankarske procedure.

Ipak, vlasnici kripta ovakve automate u načelu vide kao neisplative zbog viših provizija. U konkretnom slučaju ECD-a, na njihovom sajtu se navodi da troškovi transakcija za kupovinu iznose 6,2 odsto plus 500 dinara, dok za prodaju važi računica od 6,2 odsto plus 250 dinara.

O kriptomatima u našoj zemlji nedavno se povela priča zbog boravka južnokorejskog begunca Doa Kwona u Beogradu, te se spekulisalo da ih on ovde koristi za pranje para. Međutim, kako je za Bloomberg Adriju tada poručio osnivač i izvršni direktor te kripto-menjačnice Aleksandar Matanović, da bi neko mogao da se služi njihovim automatima, mora prvo da bude njihov korisnik. A Kwon to nije, niti je pokušavao da postane, jer registrovanje podrazumeva proveru identiteta.

Pomoćni alati za trgovanje

Za pojedince koji ne žele da samostalno ulažu u kripto, Bošnjakova preporuka je da pronađu posrednika. Međutim, po svemu sudeći, korisnici su u tom slučaju osuđeni na kompanije iz inostranstva.

“Koliko sam ja upoznat, u Srbiji ne postoji fond koji je usko specijalizovan za trejding i investiranje u kripto”, kaže on, te kao jedan od primera trejdovanja uz malu pomoć sa strane navodi 3Commas, što je platforma koja omogućava podešavanje bota za trejding koji onda trguje za korisnika.

A kako je Bloomberg Adria već pisala, sam Veli sa sedištem u Litvaniji, čiji je Radonjanin suosnivač, namenjen je početnicima u kripto-sferi i nudi im edukaciju i različite modele ulaganja. Uz to, postoji čitav niz svetskih sajtova sa raznolikim proizvodima i uslugama podrške u trgovini kriptom, kao što su Cex.io ili Kriptomat, koji čak na svom sajtu nudi i sadržaj na srpskom. Da ne dođe do zabune, ove i slične firme nisu licencirane kod srpskih regulatora (kao što je to slučaj sa dve kripto-menjačnice), jer nisu ni registrovane u našoj zemlji.

Kripto-derivati: alternativne mogućnosti investiranja

Kripto-novčići sami po sebi nisu jedina mogućnost za ulaganje, tu su i brojni kripto-derivati.

“Oni omogućavaju trejderima/investitorima da budu izloženi kretanju cene kriptovalute, a da zapravo ne poseduju kriptovalutu. Derivati su postali važan deo kripto-tržišta i uglavnom se koriste za zaštitu od rizika i spekulacije”, priča Bošnjak.

Prema njegovim rečima, fjučersi i opcije su dve uobičajene vrste derivata koji se koriste, dok su perpetualni (trajni) fjučersi najpopularnija vrsta derivata na kripto-tržištu.

“Fjučersi su vrsta ugovora o derivatu između kupca i prodavca za kupovinu ili prodaju određene kriptovalute na određeni datum u budućnosti po određenoj ceni. Kada ugovor istekne (na određeni budući datum), kupac je dužan da kupi kriptovalutu, a prodavac je dužan da proda kriptovalutu”, navodi naš sagovornik. Oni su, dodaje, naročito popularni među institucionalnim investitorima.

Uz to, podaci dobijeni iz tržišta fjučersa obično se koriste za predviđanje kretanja cena kripto-novčića.

“Opcije su vrste derivata koje omogućavaju trejderima da kupe ili prodaju kriptovalutu po utvrđenoj ceni, na datum u budućnosti. Za razliku od fjučersa, opcije omogućavaju kupcu ili prodavcu mogućnost – ali ne i obavezu kupovine/prodaje kriptovalute”, kaže Bošnjak.

Konačno, perpetualni fjučersi su specifični po tome što nemaju datum isteka. “Otvorena pozicija se moze zadržati koliko god trejder/investitor želi, pod uslovom da plaća naknadu za zadržavanje, koja se naziva stopa finansiranja.”

Neke od najpopularnijih berzi za kripto-derivate su Binance, Bybit, Deribit, BitMex i Bitfinex, navodi on.

Izvor: Bloomberg Adria