Srpsko Bankarsko Tržište u 2016. godini
Tri glavne karakteristike su obeležile srpsko bankarsko tržište u 2016. godini: fragmentiranost tržišta, vlasničke promene i “čišćenje” bilansa od problematičnih kredita (NPL-ova).
Od trideset aktivnih banaka, prvih deset imaju tržišno učešće od 77,4%, a samo prvih šest imaju učešće preko 5 %. Dobit pre oporezivanja za prvih deset iznosi 179,5 miliona evra, a ista cifra za celokupno tržište je 173 miliona evra. Ovih par podataka pokazatelj su dugoročne strukturne neodrživosti tržišta, naročito posmatrano iz perspektive banaka čija je ukupna aktiva manja od 600 miliona evra.
Grčke i srpske banke (koje su delom u državnoj svojini) su dve grupe banaka u kojima se prodaja ili spajanje može očekivati u relativno kratkom vremenskom periodu.
U poslednje tri godine, mnoge banke su promenile svoje vlasnike (Hypo, Čačanska, Findomestik), a takođe ima i novih učesnika na tržištu (UAE Royal Group, Bank of China). Buduća konsolidacija je neizbežna, ali je još uvek teško da se predvidi koliko će dugo ovi procesi trajati.
Čini se da je snažan rast problematičnih kredita (NPLs), koji je počeo skoro pre deset godina, pod kontrolom. Sistemi kontrole rizika i kreditne politike su revidirane i implementirane. Banke sada regularno prodaju loše delove portfolija i glavni problem je kako zadržati volumene kredita na zadovoljavajućem nivou, sa jakim spoljnim pritiscima, niskom kreditnom tražnjom i konzervativnom procenom rizika.
Autor: Miloš Velimirović, partner u advokatskoj kancelariji Samardžić, Oreški & Grbović, BIF.RS
