Rekorderi poskupljenja mleko, sir i jaja
Iako država ograničava cene nekih od osnovnih namirnica, veliki broj proizvoda koji neizostavno ulaze u potrošačku korpu, očigledno izmiče kontroli. Istraživanje „Politike” pokazuju da na tržištu ima dosta nelogičnosti i neopravdanog podizanja cena upravo kod proizvoda koji su nam potrebni ali ih ne kupujemo baš svakoga dana.
Među egzistencijalnim namirnicama najviše su poskupeli: meso, jaja, mleko, suncokretovo ulje mada se ipak izdvajaju pojedini mlečni proizvodi čije su cene, od početka godine, povećane i do 50 odsto – poput jogurta, pavlake i nekih vrsta sireva.
Uvidom u analize koje sprovodi Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, prateći kretanja cena hrane gotovo 200 različitih artikala, primetno je da je ogroman rast cena zabeležen i kod uvoznog voća (banane, limun, grejpfrut, kivi…), što je sve donedavno moglo da pravda visokim troškovima transporta koji su u međuvremenu drastično pali. Iz ovih izveštaja vidi se da su drastično poskupeli i svinjska mast ( gotovo za 50 procenata), uvozna konzervirana riba, pekarski proizvodi ali i neophodne potrepštine poput alkoholnog sirćeta, čaja, kuhinjske, soli, senfa, kečapa… Praktično, na ovoj listi nije moguće naći proizvod čija cena nije uvećana od početka godine do oktobra. Nedavno je i NBS saopštila da su, uz energente, inflaciju upravo najviše ubrzale cene hrane – posebno mlečnih proizvoda. U prvoj polovini godine taj uticaj imala je generalno prerađena hrana koja je u maju, u odnosu na isti period prošle godine, bila skuplja za 13,5 odsto.
– Svi primećujemo poskupljenja i očekujemo da se, zbog rasta cena energenata, taj talas nastavi i u sledećoj godini. Već smo navikli da u vreme krize i trgovci i proizvođači uvek prebace teret na leđa potrošača. Mnogi trgovci zloupotrebljavaju ovakvu situaciju i povećavaju cene čak i ako nema osnove i argumenata za to – rekao je za „Politiku” Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača NOPS.
Iz ove organizacije su nedavno opet apelovali da se u ovakvoj situaciji pomogne najugroženijim potrošačima i da se neke pogodnosti koje postoje za korisnike električne energije prošire i za gas, kako bi najsiromašniji mogli da plate te račune.
– Zato su važne socijalne karte kako bi pomoć, kakva god bila, mogla ravnopravno da se raspodeli. Inače, ima razloga za poskupljenje i to niko ne osporava, ali je veći problem kada cene rastu bez realnog osnova. Zato je važno da se jača i tržišni nadzor kako bi se sprečile malverzacije – kaže naš Alfirović i dodaje da se kao i u svakoj krizi i sada primećuje jačanje crnog tržišta, pa se na pijacama u Subotici i Novom Sadu sve više nudi hrana, što je pitanje i bezbednosti, budući da je to roba kojoj se ne zna poreklo. Iz ove potrošačke organizacije kažu da kupcima preporučuju pametnu, a ne impulsivnu kupovinu, kao i da prate tržišne podsticaje poput sniženja koja, po zakonu, mogu da traju do 31 dan.
Da je situacija kritična i da se kupuje samo neophodno, vidi se i iz nedavno objavljenog izveštaja Sistema tržišnih informacija Srbije (STIPS). Istraživači koji prate ponudu i kretanje cena na veletržnicama i zelenim pijacama u Srbiji navode da je u poslednjoj nedelji novembra dominirala ponuda južnog voća i jabuka na kvantaškoj pijaci u Beogradu. Međutim, proizvođači su se žalili na vrlo slab promet poljoprivrednih proizvoda.
– Uprkos solidnoj ponudi povrtarskih kultura tokom protekle sedmice prodaja je bila dosta slaba – navodi se u izveštaju. Trgovinske kompanije nerado zvanično govore o poskupljenjima i tome da li je primetan pad kupovne moći. Međutim, prema nezvaničnim informacijama, potrošači u Srbiji okrenuli su se jeftinijim proizvodima trgovinske robne marke, koji u pojedinim velikim trgovinskim lancima sada već dostiže i do 30 odsto ukupnog asortimana.
Prema zvaničnoj statistici, poslednji podaci iz oktobra ove godine pokazuju da su potrošačke cene u odnosu na isti mesec 2021. uvećane za 15 procenata. Hrana i piće poskupeli su u proseku za 20,6 odsto u odnosu na decembar prošle godine, a samo namirnice 21,8. Meso je bilo skuplje za 18,5, hleb za 17,5 odsto dok su cene mleka, sira i jaja veće za 35,2 odsto. Cena voća uvećana je za 28,8, povrća 18,9 odsto.
Alkoholna pića i duvan skuplji za 6,6 odsto
Alkoholna pića i duvan su za godinu dana poskupeli 6,6 odsto. Cene vina uvećane su za 11,7 odsto, piva 5,6 a žestokih alkoholnih pića 10,1, dok su cigarete skuplje za 5,8 odsto.
Interesantno je i to da su cene popularnih bezalkoholna pića multinacionalnih kompanija praktično simbolično uvećane. Recimo, po podacima Ministarstva trgovine, „koka-kola” u boci od dva litra poskupela je manje od 10 procenata.
Izvor: Politika
