MAKROEKONOMIJASLIDERSVE VESTI

Nacrt već sačinjen, uskoro zakon o alternativnim investicionim fondovima

Ministarstvo finansija je sačinilo nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji će omogućiti domaćim kompanijama i fizičkim licima da ulažu u startap kompanije i inovacije.

Mala i srednja preduzeća u Srbiji, kojima prema nekim procenama nedostaje oko milijardu evra kapitala, uskoro će osim bankarskih pozajmica na raspolaganju imati dodatne izvore finansiranja. Zapravo, domaći korporativni, privatni i kapital fizičkih lica moći će preko fondova preduzetničkog kapitala da u njih ulaže.

Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima otvara mogućnost za registrovanje fondova preduzetničkog kapitala (venčer kapital fondovi) u Srbiji, piše ekapija. U Ministarstvu finansija, koje je s Komisijom za hartije od vrednosti sačinilo ovaj propis, naglašavaju da su ovi namenjeni profesionalnim i institucionalnim investitorima, a moći će da ulažu i poluprofesionalni investitori (koji jednokratno ulože 50.000 evra i proceni se da imaju dovoljno znanja i iskustva).

“Odredbe koje se tiču malih investitora, javne ponude i prekograničnog obavljanja delatnosti društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima imaće odloženo dejstvo stupanja na snagu”, rekli su u ministarstvu.

Jedan od razloga za sačinjavanje zakona je, kako navode, potreba da se omogući veći stepen zaštite u slučaju rizičnih ulaganja alternativnih investicionih fondova, kao i da se bliže i detaljnije definišu pravila koja se primenjuju na društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Zato nacrt zakona propisuje organizacione zahteve koji se odnose na društva za upravljanje i lica koja upravljaju, a koji obuhvataju pravila poslovnog ponašanja kao što su upravljanje, politike naknada, upravljanje rizicima i likvidnošću, pravila vrednovanja, delegiranje poslovnih procesa, kao i delatnost i odgovornost depozitara.

“Istovremeno, zahtevi transparentnosti će uključivati obaveze izveštavanja lica koja upravljaju alternativnim fondom prema investitorima, što obuhvata jasan opis investicione politike, uključujući opise vrste imovine u koju će ulagati, pravila otkupa, vrednovanje, držanje imovine, administriranje, politike upravljanja rizicima, cene, troškove i naknade povezane s investicijom”, naveli su u ministarstvu.

Društva za upravljanje ovim fondovima imaju obavezu da godišnje objave investicionu strategiju i ciljeve fonda kada stiču kontrolu nad kompanijama, kao i opšte informacije o profitabilnosti kompanije nakon što je stekao kontrolu.

Ovaj propis razlikuje otvorene alternativne investicione fondove u kojima su udeli otkupivi na zahtev člana ili investitora, i zatvorene alternativne investicione fondove kod kojih nije moguće tražiti otkup udela od samog fonda. Novina je što će biti moguće osnovati alternativni investicioni fond koji ima svojstvo pravnog lica s internim upravljanjem, koji neće morati da ima društvo za upravljanje. Međutim, i na upravljanje tih fondova primenjivaće se odredbe ovog nacrta koje uređuju društva za upravljanje alternativnim investicionim fondom.

Vodeći računa o trenutnom stanju na domaćem tržištu, u ovom nacrtu zakona je propisano da u periodu do ulaska u Evropsku uniju, depozitar (umesto dosadašnjih kastodi banka i kastodi usluge) može biti samo kreditna institucija, odnosno banka i da će biti moguće delegirati poslove čuvanja imovine na domaće i strane banke, ukoliko su ispunjeni propisani uslovi i uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.

“Dodatno, još jedan od razloga za donošenje ovog zakona leži i u potrebi da se mikro, malim i srednjim privrednim subjekata pruži mogućnost pristupa dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja”, prenose domaći mediji.

Tags
Back to top button