Plate rastu ove godine?
Nakon povećanja najniže plate par dana pre isteka 2017, u Srpskoj bi u ovoj godini moglo da dođe do rasta ostalih zarada u realnom sektoru.
U ovoj oceni slažu se i poslodavci i sindikalci, uz obrazloženje da porast minimalca podrazumeva blagi skok ostalih plata.
U Savezu sindikata RS ističu da se Srpska kod Svetske banke zadužila za 40 miliona KM, koje će otići u ruke poslodavaca, kao podrška novom zapošljavanju.
– To bi trebalo da dovede do otvaranja novih radnih mesta, a poslodavci će dobiti radnika upola cene. Međutim, ovaj projekat će trajati dve godine, a šta će biti posle, ko zna. U svakom slučaju, pomenuti kredit će vratiti građani – ističe predsednica ovog saveza Ranka Mišić.
Kad je reč o povećanju plata, naglašava da će do njega doći u preduzećima koja su sindikalno organizovana.
– Reč je o oko 90.000, od ukupno 260.000 radnika u Srpskoj. Koliko će to povećanje biti – da li 15, 20 ili 30 KM, još se ne zna, ali će plate rasti. Prvenstveno zahvaljujući radu sindikata, ali i porastu najniže plate u RS sa 395 na 410 KM – isitče Mišićeva.
Prema njenim rečima, minimalac u RS prima oko 16.000 zaposlenih, a reč je o nekvalifikovanim radnicima.
– S druge strane, kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici koji nose proizvodnju rade za 450 KM. Međutim, nakon povećanja najniže plate poslodavci ih neće moći držati na ovom iznosu zarade, koje će morati povećavati. Naime, u pogledu iznosa primanja, ne možete ih držati u rangu sa nekvalifikovanom random snagom. Zato kažemo da povećanje najniže plate gura ostale plate – ističe Mišićeva.
U Uniji udruženja poslodavaca RS naglašavaju da plate i zaposlenost reguliše tržište, te da zarade treba da rastu i zbog toga što Srpskoj nedostaje kadra pojedinih struka.
– Međutim, moraju se stvoriti određene pretpostavke da bi do toga došlo. U prvom redu reč je o povoljnijem privrednom ambijentu, odnosno smanjenju poreza i doprinosa. Takođe, treba uvoditi nove tehnologije, da bismo povećali produktivnost – objašnjava predsednik ove unije Dragutin Škrebić.
Prema njegovim rečima, pomenuti procesi idu napred, ali polako.
– Ipak, bitno je da pomaka ima. Potpisali smo memorandum sa Vladom da će se raditi na smanjenju oporezivanja rada, što bi u budućnosti moglo da dovede do novih zapošljavanja, te povećanje plata, samim tim i više prihoda. To znači boljitak i za radnike i za državu, a reč je o trendovima koje rešavaju ekonomski zakon – kaže Škrebić.
I on se slaže da, objektivno, najniža plata treba da gura ostale zarade u realnom sektoru, te da je do njihovog blagog povećanja došlo i prošle godine.
– Kad je reč o porastu broja zaposlenih, podaci Poreske uprave RS potvrđuju da u Srpskoj ima više prijavljenih radnika. Dakle, i u ovom segment beleži se blago poboljšanje, a činjenica je da u privredi ima prostora za još radnika – kaže Škrebić.
Ističe da je, međutim, problem u činjenici da obrazovna politika ne ide ukorak sa potrebama privrede.
– Na primer, lane je devet miliona KM otišlo za stipendija za visoko obrazovanje. Reč je o kadru koji nam ne treba i koji će, nakon fakulteta, završiti na biroima za zapošljavanje. Moramo stati sa ovakvom praksom i u prvom redu stipendirati srednje obrazovanje, s obzirom na to da nam nedostaje kadar proizvodnog profila, odnosno tokari, bravari, vozači, obućari. Dakle, za pojedinim profilima vlada potražnja na tržištu rada, što znači da bi broj zaposlenih mogao blago da poraste i u 2018. – objašnjava Škrebić.
Podsetimo, u RS je u septembru lane u poslovnim subjektima i u preduzetničkoj delatnosti evidentirano 263.476 zaposlenih, što je najviše u istoriji RS, podaci su republičkog Zavoda za statistiku. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, broj zaposlenih povećan je za 6.475 ili 2,5 odsto.
Rekordna zaposlenost
Predsednica Vlade RS Željka Cvijanović izrazila je zadovoljstvo činjenicom da je, u skladu sa ranijim projekcijama, ostvaren rekordan broj zaposlenih u Srpskoj.
– Naša namera je da idemo ka daljem podizanju nivoa zaposlenosti u Srpskoj. Povećanje broja zaposlenih se dešava u realnom sektoru, jer u javnom sektoru nema novih zapošljavanja. To je stavljeno pod kontrolu i to je jedno od glavnih opredeljenja programa reformi i naših ekonomskih politika – poručila je nedavno Cvijanovića i dodala da će se svako rasterećenje u privredi morati reflektovati na visinu plata.
Izvor: blic.rs