Koliko je kreativnost važna za poslovanje?
Prvo pitanje koje je Fredrik Haren, istraživač u oblasti kreativnosti, postavio publici na ovogodišnjem Danu internet domena (DIDS) bilo je: “Koliko vas smatra da je važno biti kreativan na poslu?”.
Na završnom predavanju protekle nedelje u okviru ovog događaja, koji je organizovala fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), Haren je posetiocima skrenuo pažnju na oblast koju istražuje kao na glavno čvorište kroz koje protiču poslovne i druge ideje, ali i kao na izvor sreće. Kako kaže, odgovor na prvo pitanje koje je postavio publici trebalo bi da bude oko 90 odsto (tačnije 98 odsto).
“Ovo je pitanje na koje mi je odgovor dalo oko milion ljudi. Nije važno gde se nalaze na planeti, niti u kojoj industriji rade. Svi uvek kažu – da”, navodi Haren.
Prema podacima koje je predstavio, na globalnom nivou u proseku 45 odsto ljudi odgovara potvrdno na pitanje da li sebe smatraju kreativnim. Navodi da na svetskom nivou mesta u samom vrhu ove liste zauzimaju stanovnici Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Brazil, Indije i Kine. S druge strane, stanovnici Japana i Južne Koreje imaju najmanje kreativnog samopouzdanja.
On napominje da biti kreativan nije isto što i smatrati sebe kreativnim. Upravo zbog toga, upitali smo ga šta znači zaista biti kreativan, posebno u današnjem svetu preplavljenom idejama.
“Kreativnost definišem na sledeći način: uzmete dve stvari i ukombinujete ih. Na primer, kompjuter i telefon – iPhone. Svaka ideja je kombinacija prethodno postojećih stvari, pa što više stvari možemo da stvorimo, to je više stvari koje možemo da kombinujemo. Tako da, što je više ideja na svetu, to je veći njihov potencijal da se umnože. Imamo dosta ideja, a u budućnosti ćemo ih imati još više”, kaže Haren za Biznis.rs.
Takav svet može predstavljati izazov za osobe koje tek pokreću sopstveni biznis, ali ovaj istraživač kaže da se kreativnost u tom pogledu nikako ne sme posmatrati kao jedna stvar.
“U redu, Ilon Mask (Elon Musk) pravi električne automobili i to jeste kreativnost, ali ona može biti i odluka vlasnika kafića da postavi infracrvene grejalice u lokal kako bi ljudi ostajali duže. Te sitne stvari čine da svet svakodnevno postaje bolji. Kreativnost je zapravo rešavanje problema i učestvovanje u stvaranju tog boljeg sveta za vas i sve ostale. Kada malo razmislite, to ne bi trebalo da nas stresira i to nije takmičenje”, navodi on.
Kako trenutno prikuplja materijal za knjigu “Svet kreativnosti” u kojoj će govoriti o tome kako ovaj aspekt življenja percipiraju različite kulture, Haren do svog predavanja nije mogao da nam kaže da li Srbe vidi kao kreativne ili ne. Međutim, nakon što je one koji su prisustvovali njegovom predavanju upitao da li smatraju da su kreativni, duhovito je primetio da je Srbija mala država sa “kreativnim samopouzdanjem velike zemlje”.
Kako tradicionalno piće „pretočiti“ u svetski brend?
Da preduzetnički duh nije samo stvar samopouzdanja pokazuje i primer osnivača Rakia bara, kompanije Belgrade Urban Destilery i pokretača Beogradskog noćnog marketa Branka Nešića, koji je na ovogodišnjem DIDS-u pričao o brendiranju tradicije, odnosno srpskog nacionalnog pića. Kako kaže Rakia bar je postao brend spontano.
“Mi smo, kao pioniri promocije rakije kod nas krenuli da realizujemo viziju kako da predstavimo rakiju kao nacionalno piće, da bi to onda prepoznali prvo mediji, pa konzumenti, kolege, a potom i stručna javnost. Mogu da kažem da nas je to što nikada nismo skretali s puta kada su u pitanju kvalitet i iskrena namera da rakija bude vrhunsko piće dovelo do toga da imamo i dan-danas poverenje i poštovanje konzumenata”, objašnjava on.
Kaže da je predstavljanje brenda na međunarodnom tržištu bilo veoma zanimljivo iskustvo.
“U prvoj fazi razvoja franšiza, Rakia Bar je postojao u Beču, Torontu, Šangaju, kao i na domaćem tržištu. U drugoj fazi, odnosno u poslednjih osam godina, više je prisutan sam proizvod. Što se tiče proizvoda, tu je, opet, potpuno drugačija reakcija zato što rakija kao kategorija pića nije prepoznata i to je nama najveći problem. Kada vidite bocu pića koje se zove ‘rakija’ pored viskija, votke, tekile i nekih drugih kategorija pića koje su prepoznate, vi tu bocu ne uzimate tako lako u ruke. Tako da je naše tržište uglavnom i dalje vezano za dijasporu i za neke ljude koji su upoznati sa kulturom ovog podneblja. Recimo da su to Nemačka, Austrija, Švajcarska, Švedska… Već u drugim zemljama, poput Italije i Velike Britanije, kada kažete ‘rakija’, ne znaju da li je piće iz Makedonije, Bugarske, Slovenije… Tako da su to izazovi sa kojima se susrećemo, ali se i to sve više menja ”, objašnjava Branko Nešić.
Potencijali da nešto što je tradicionalno postane svetski brend, kaže on, nalaze se u svemu. Napominje da to nije pitanje samo Srbije, već i lokalnog preduzetničkog duha.
“Vi imate slučaj da je Italija od komovice napravila svetski brend. Znači oni su uzeli grožđe nakon proizvodnje vina, destilisali ga i napravili proizvod koji se zove grapa, koji je danas jedan međunarodno popularan brend. To pokazuje da nije u pitanju kvalitet proizvoda, već način na koji jedna nacija tretira svoje nasleđe”, ističe Nešić i dodaje da sa drugačijim pristupom možete napraviti jednu potpuno novu priču.
Na pitanje da li naši preduzetnici prave greške kada pokušavaju da izgrade sopstveni brend, osnivač Rakia bara ipak kaže da smatra da oni ne greše, već da se suočavaju sa ograničenjima na koja nailaze na malom tržištu kao što je Srbija.
“Ovo je jedno malo tržište, sad ne mogu da kažem čak i da je tržište u posttranzicionom periodu, jer mi smo još uvek u nekoj tranziciji. Mi i dalje ovde imamo vrlo malo svesti o samom preduzetništvu, slabe mogućnosti finansiranja projekata, nismo deo Evropske unije, niti deo globalne priče koja bi omogućila ljudima da imaju veći broj klijenata. U tom kontekstu, naši preduzetnici ne da ne greše, već su i inovativniji od mnogih u drugim okruženjima, iako nemaju podršku sistema” , zaključuje Branko Nešić.
