Amerika pred bankrotom: Koliki je javni dug SAD?
Početkom juna Sjedinjene Američke Države mogle bi doći u situaciju da ne mogu da isplate dospele obaveze po osnovu javnog duga i formalno bankrotiraju.
Koliko god neverovatno zvučalo, ukoliko se poslanici vladajuće Demokratske i opozicione Republikanske stranke u Kongresu uskoro ne dogovore o podizanju limita za javni dug, Ministarstvo finansija neće moći da se zaduži i isplati dospele obaveze.
Podjednako neverovatan je i iznos javnog duga SAD. On je na kraju fiskalne 2022. godine iznosio 31,5 biliona (hiljada milijardi) američkih dolara ili 124 odsto BDp-a najveće ekonomije na svetu.
Ovoliki dug se nakupio kao posledica budžetskih deficita koji su poslednjih više od 20 godina iznosili prosečno godišnje oko jedan bilion dolara.
Ovo nije prvi put da Kongres odobrava povećanje limita za zaduživanje. Zapravo, od 1960. godine to se desilo čak 78 puta, a poslednji put 2021. godine.
Ovog puta ipak deluje da neće tako lako doći do dogovora. Čini se da su se Republikanci, posebno konzervativni deo okupljen oko Haus fridom kokusa, zainatili da nateraju administraciju na čelu sa Džozefom Bajdenom da se obaveže da će sprovesti reforme i skresati budžetske troškove u zamenu za glas za podizanje ograničenja na javni dug.
U aprilu je čak republikanska većina u Kongresu donela zakon po kome se može povećati plafon za javni dug ukoliko se državna potrošnja smanji za 14 odsto u narednoj deceniji. Prema mišljenju stručnjaka ovaj zakon nema šanse da prođe u Senatu gde Demokrate imaju većinu, a u svakom slučaju je Bajden zapretio da će uložiti veto.
Kako je to šef poslaničke grupe Republikanaca Kevin Mekarti opisao u tvitu: „Ako date detetu kreditnu karticu i ono stalno probija limit, nećete mu samo povećati limit, već čete sesti s njim i pomoći mu da nađe kako može da smanji potrošnju“
S druge strane, Bajden insistira da se plafon podigne bez ikakvih uslova. Stručnjaci bliski vlastima tvrde da nema nikakvog razloga da Kongres koliko sutra izglasa pomeranje granice javnog duga i da se izbegne bankrot. Oni ističu da se ovde radi o političkom i stranačkom prepucavanju.
Endrju Bejts, zamenik portparola Bele kuće podsetio je da isti senatori nisi uslovljavali ničim Trampovu administraciju kada su odobravali pomeranje limita.
„Oni moraju da poštuju ustavnu obavezu da platimo svoje obaveze i da ne gurnu zemlju u recesiju“, poručio je on dodajući da američki narod neće trpeti ove pretnje, kao ni „drakonsko smanjenje budžeta“ koje bi pogodilo „ratne veterane, policajce, radnike i bolesnu decu“.
Glavno pitanje je kakve bi mogle biti posledice po SAD, ali i po svetsku ekonomiju ako ova država ne bi otplatila dospele dugove.
Internet vrvi od analiza američkih ekonomista koji tvrde da ne samo da bi SAD upale u recesiju, već i svet s obzirom na osetljivu situaciju u kojoj se nalazi sa geopolitičkim napoetostima i ratom u Ukrajini, inflacijom, lancima snabdevanja…
Dženet Jelen, ministarka finansija SAD još u januaru je pisala Kongresu da ukoliko ne bi ispunila obaveze to bi nanelo nepopravljivu štetu američkoj ekonomiji, standardu svih građana i svetskoj finansijskoj stabilnosti.
Javni dug SAD bio je tema i sastanka G7 u Japanu ovog vikenda, mada nije izdato zvanično saopštenje na ovu temu. Jelen koja je učestvovala na G7 ocenila je da bi nepostizanje dogovora bilo „razarajuće po SAD“ i da bi mogli da dođu u bankrot već u prve dve nedelje juna ukoliko ne dobiju zeleno svetlo da se dodatno zaduže.
Britanski ministar finansija Džeremi Hant ocenio je situaciju kao „veoma ozbiljnu pretnju globalnoj ekonomiji“.
Ukoliko do dogovora zaista ne dođe do trenutka kada dugovi dođu na naplatu, Ministarstvo finansija ima mogućnosti da nekim kratkoročnim merama odloži bankrot i za to ima 88 milijardi dolara, a takođe može da odlaže plaćanja nekih obaveza što je tzv. „puzajući bankrot“.
U takvoj situaciji prvi na udaru bi svakako bi bili zaposleni u državni uposlenici kojima bi možda kasnile plate, zatim morale bi biti zaustavljene razne operacije od vojnih do uplata socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
Odmah zatim, rejting agencije bi oborile kreditni rejting SAD, kao što je 2011. godine kada se prethodni okršaj dve stranke po istom pitanju desio S&P smanjio sa AAA na AA +. To dalje znači skuplje zaduživanje, a procene su da bi rast kamatnih stopa povećao nacionalni dug za 850 milijardi dolara.
Goldman Saks je procenio da bi desetina SAD ekonomije bila zaustavljena nemogućnošću plaćanja države.
Prema nekim drugim procenama banktor bi značio gubitak oko tri miliona psolova, a zbog povećanja kamatnih stopa na kredite, obaveze po prosečnom hipotekarnom kreditu bi bile povećane za 130.000 dolara.
Već sada su prinosi na amerike državne obveznice koje dospevaju u junu porasle.
S obzirom da je više od polovine svetskih deviznih rezervi u dolaru, eventualni pad vrednosti dolara bi doveo zemlje, posebno siromašnije, u dužničku krizu jer bi dugovi izraženi u drugim valutama poskupeli.
Iako još nekoliko zemalja u svetu ima slične limite, poput Danske, javni dug nijedne nije ni blizu tih ograničenja.
Danas
