Još od emigrantske krize 2015. godine, pa pandemije 2020. godine sa prekidima u lancima snabdevanja do rata u Ukrajini koji je počeo u martu 2022. godine i dalje traje, globalna ekonomija nalazila se na iskušenjima.
U tom periodu obeležnom raznoraznim globalnim krizama srpska privreda doživela je promene, pokazuje analiza objavljena u Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT).
Analiza poslovanja privrede pokazuje da je u bruto dodatoj vrednosti povećano učešće velikih preduzeća sa 47,3 na 47,6 odsto, dok je palo učešće malih preduzeća.
Stopa rasta poslovnog rezultata velikih preduzeća bila je 3,5 puta veća nego malih i srednjih preduzeća. Takođe je u velikim preduzećima zabeležen rast zaposlenosti, au malim firmama pad stope zaposlenosti.
Gledano po vlasničkoj strukturi 2.848 kompanija sa većinskim stranim kapitalom „izmenile su strukturu privrede i ključno doprinele rastu, jačanju kvalitativnih performansi privrede, izvozne konkurentnosti i stepena uključenosti u globalne proizvodne i tehnološke lance“, navodi se u analizi MAT-a.
Kako se navodi u analizi, poslovanje stranih kompanija u 2021. rezultiralo je visokim stopama rasta u svim segmentima poslovanja.
Stopa rasta bruto dodate vrednosti stranih kompanija bila je za 2,4 puta veća od prosečne u privredi, a broj zaposlenih je povećan za 8,2 odsto u 2021. u odnosu na 2020. godinu.
Još od emigrantske krize 2015. godine, pa pandemije 2020. godine sa prekidima u lancima snabdevanja do rata u Ukrajini koji je počeo u martu 2022. godine i dalje traje, globalna ekonomija nalazila se na iskušenjima.
U tom periodu obeležnom raznoraznim globalnim krizama srpska privreda doživela je promene, pokazuje analiza objavljena u Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT).
Analiza poslovanja privrede pokazuje da je u bruto dodatoj vrednosti povećano učešće velikih preduzeća sa 47,3 na 47,6 odsto, dok je palo učešće malih preduzeća.
Stopa rasta poslovnog rezultata velikih preduzeća bila je 3,5 puta veća nego malih i srednjih preduzeća. Takođe je u velikim preduzećima zabeležen rast zaposlenosti, au malim firmama pad stope zaposlenosti.
Gledano po vlasničkoj strukturi 2.848 kompanija sa većinskim stranim kapitalom „izmenile su strukturu privrede i ključno doprinele rastu, jačanju kvalitativnih performansi privrede, izvozne konkurentnosti i stepena uključenosti u globalne proizvodne i tehnološke lance“, navodi se u analizi MAT-a.
Kako se navodi u analizi, poslovanje stranih kompanija u 2021. rezultiralo je visokim stopama rasta u svim segmentima poslovanja.
Stopa rasta bruto dodate vrednosti stranih kompanija bila je za 2,4 puta veća od prosečne u privredi, a broj zaposlenih je povećan za 8,2 odsto u 2021. u odnosu na 2020. godinu.
„One su povećale prihod za 24 odsto, dobit za 58 odsto, pozitivan rezultat stranih kompanija je udvostručen, stopa rasta kapitala iznosila je čak 30,5 odsto, ali su i obaveze realno uvećane za 19 odsto. Bruto dodata vrednost domaćih privatnih kompanija učestvuje u BDP sa 25 odsto u 2021, a stranih privatnih kompanija skoro 20 odsto, dok bruto dodata vrednost državnih preduzeća učestvuje sa 6,7 odsto u BDP 2021. godine“, navodi se u analizi MAT-a uz zaključak da su strane kompanije poslovale produktivnije, rentabilnije i profitabilnije od domaćih privatnih kompanija. Osim toga one su i likvidnije i manje zadužene.
„Državna preduzeća konstantno posluju nerentabilno, nelikvidno i neprofitabilno“, njihov je zaključak.
Od 2015. do zaključno sa 2021. godinom ukupno je bruto dodata vrednost privrede povećana za 64,3 odsto.
BDV domaćih privatnih preduzeća je povećan za 73,9 odsto, a stranih za čak 95,4 odsto.
Istovremeno, kumulativna stopa rasta državnih preduzeća za ovih šest godina bila je minus 1,6 odsto.
Najgori rezultat državnih preduzeća zabeležen je 2019. godine kada je BDV smanjen za čak 18,7 odsto.
Rekordna godina za strane kompanije bila je 2021. sa rastom BDV od čak 32,6 odsto.
Jedna od promena je i učešće IKT sektora u BDP sa 4,1 odsto u 2019. na 5,2 odsto u 2021. godini.
Za te tri godine broj zapsolenih je povećan za skoro 20.000, sa 46.443 na 65.074 radnika u IKT industriji.
Istovremeno bruto dodata vrednost je povećana sa 1,9 na 2,8 milijardi evra.
Kako navode autori analize, srpsku privredu i dalje opterećuju problemi. Neki od njih su i dalje dugotrajni postupci stečaja, a i dalje oko 20 odsto preduzeća registrovanih u APR ima nula zaposlenih.
Više od 80.000 mikro preduzeća konstantno nelikvidno, nisko profitabilno i opterećeno gubicima i dugovima.
Ukupne obaveze privrede u 2021. godini prešle su 100 milijardi evra, a po trećina se odnosi na mikro preduzeća i velike kompanije.
Kumulirani gubici u bilansima privrede u 2021. godini iznosili su 31,6 milijardi evra. Više o dpla toga se odnosi na mikro preduzeća. Stopa izgubljenog kapitala u ovom segmentu privrede je čak 92 odsto usled 16 milijardi evra kumuliranih gubitaka.
Na pozitivnoj strani, po prvi put od kada je ekonomija u tranziciji, 2021. godine stalna imovina je pokrivena dugoročnim izvorima finansiranja, dok je sve do 2021. godine stalna imovina delom pokrivana kratkoročnim izvorima finansiranja.
Izvor: Danas
