Skuplji stambeni krediti zbog rasta kamata u EU
Vreme jeftinog novca polako se završava i centralne banke mnogih zemalja uveliko podižu kamate. Američke Federalne rezerve su to već učinile, a svet je s nestrpljenjem očekivao koje mere će da preduzme Evropska centralna banka (ECB) na sastanku 21. jula.
Pre dva dana ona je povećala tri kamatne stope za po 0,5 odsto. Tako će kamatna na glavne operacije refinansiranja ubuduće biti 0,5 odsto, na marginalne kreditne olakšice 0,75 odsto, a na devizne olakšice nula. Posle osam godina kamate ECB-a postale su pozitivne, a ovo je prvo povećanje posle 11 godina. Obećano je za sada još jedna korekcija kamata naviše, verovatno na sastanku zakazanom za 8. septembar.
Šta za nas znači povećanje glavnih evropskih kamata? Pa to da će krediti koji su indeksirani u deviznom evro znaku postati skuplji. A to je 153.000 stambenih kredita, tako da oni koji ih otplaćuju mogu da računaju na veće mesečne anuitete. Na primeru stambenog zajma od 37.500 evra, s kreditiranim delom od 30.000 evra, od početka godine rata je uvećana za gotovo 20 evra.
Šestomesečni euribor koji banke koriste pri obračunu rate stambenog zajma prema poslednjim podacima, iznosi 0,635 odsto. Podsećanja radi ona je još početkom juna bila negativna, minus 0,017 odsto. Ko je ugovorio zajam s maržom banke od 2,95 odsto, plus šestomesečni euribor plaćao je do skora kamatu od 2,4 odsto, jer je euribor bio negativan, a sada će mu kamata biti veća za oko jedan procentni poen, odnosno plaćaće zajam po kamati od 3,585 odsto.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je rast kamata Evropske centralne banke bio očekivan i da su ga tržišni učesnici već ugradili u svoje kamate.
– Za nas je bitan euribor koji je već odreagovao na samu najavu povećanja kamata. Možda će sada na konačno objavljivanje još malo odreagovati, ali ne za tih 0,5 odsto. Za sada se ne dešava ništa dramatično i oni koji otplaćuju stambeni kredit videće to zavisno od veličine zajma– kaže Grubišić.
Oni koji već dugo otplaćuju kredit za krov nad glavom, na primer, u poslednjih petnaestak godina, dobro pamte da je referentna kamata za evro zajmove 2008. godine iznosila više od pet odsto. Nisu stambeni zajmovi jedini koji poskupljuju. To se već dogodilo sa gotovinskim kreditima, a oni su praktično sto odsto u dinarima. Naime, Narodna banka je u nekoliko navrata povećavala referentnu kamatu i sada ona iznosi 2,75 odsto. Sledeći nju, povećan je i belibor, koji je merodavan za obračun zajmova sa promenljivom kamatom, tako da on sada iznosi u slučaju tromesečnog belibora 2,59 odsto, a šestomesečnog 2,73 odsto.
Zato i onima koji otplaćuju keš kredite slede veće rate. Izuzetak su oni koji su se opredelili za zajmove sa fiksnom kamatom, ali takvih je neuporedivi manje, jer je ovaj zajam skuplji. Samo u scenariju da kamate enormno porastu ti dužnici su zaštićeni.
Izvor: Politika
