Kada je rezident u obavezi da plaća porez na dobit

Sve veći promet dobara i usluga između Srbije i drugih država donosi sve više prekograničnih transakcija, posebno između kompanija, odnosno privrednih društava. Na ovaj promet primenjuje se poseban poreski tretman.

Naime, Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje pravila koja se primenjuju u slučaju prometa dobara i usluga između nerezidentnih (NPL) i rezidentnih pravnih lica (RPL).

Kako se određuje poreska osnovica?

Poreska osnovica je bruto prihod, odnosno bruto naknada koju pravno lice iz Srbije plaća nerezidentu, gde se isplata vrši na osnovu nekoliko elemenata.

Prema rečima saradnika iz advokatske kancelarije Stojković advokati Bojana Matića, isplata se vrši na osnovu dividendi i udela nerezidentnih pravnih lica u dobiti rezidenta, uključujući i dividendu iz člana 35. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Takođe, isplata se vrši na osnovu naknada od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, kamate, naknade od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije, kao i naknade od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja.

“Porez po odbitku obračunava se i plaća i na prihod nerezidentnih pravnih lica po osnovu izvođenja estradnog, zabavnog, umetničkog, sportskog ili sličnog programa u Republici Srbiji, koji nisu oporezovani kao dohodak fizičkog lica (izvođača, muzičara, sportiste i slično). Ukoliko je samim ugovorom ili drugim dokumentom kojim se određuje visina prihoda koji se isplaćuje izražena u neto iznosu, potrebno je obračunati bruto iznos, sa odgovarajućim koeficijentom koji zavisi od poreske stope koja se u datom slučaju primenjuje”, objašnjava Matić.

Takođe, na dan isplate prihoda vrši se konverzija u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije, ukoliko je iznos izražen u stranoj valuti.

Nedoumice oko poreske obaveze

Kada je reč o poreskom obvezniku, u ovom slučaju to je nerezidentno pravno lice. Međutim, prema rečima našeg sagovornika, Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje da je poreski platilac u ovom slučaju ipak rezident, odnosno pravno lice sa sedištem u Srbiji, koje je istovremeno isplatilac naknade koja predstavlja poresku osnovicu. Zato obaveza obračuna i isplate poreza pada na rezidenta, i to odbitkom od bruto naknade koju isplaćuje inostranom pravnom licu. Poreski platilac po zakonu solidarno jemči za iznos poreskog duga.

“U slučaju da je nerezident komanditno, odnosno ortačko društvo, javlja se nedoumica ko je primalac prihoda koji se isplaćuju. To se dešava iz razloga što su ova nerezidentna lica fiskalno transparentna, pa se po osnovu prihoda koje ostvare direktno oporezuju komanditori i ortaci (što je slučaj, na primer. u Velikoj Britaniji i Nemačkoj). U slučaju primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, treba obezbediti potvrdu o rezidentnosti za svako fizičko lice koje je član nerezidentnog pravnog subjekta”, navodi Matić.

Porez na dobit u ovom slučaju plaća se po odbitku, po stopi od 20 odsto od bruto osnovice.

Poreska obaveza nastaje danom isplate prihoda koji predstavlja predmet oporezivanja. Ukoliko je uplaćen avans, takođe nastaje poreska obaveza. Međutim, ukoliko kasnije ne dođe do realizacije prometa po osnovu kog je izvršena isplata nerezident može tražiti povraćaj plaćenog poreza preko rezidenta.

U ovom slučaju rezident u roku od tri dana od isplate prihoda stranom pravnom subjektu obračunava i plaća poresku obavezu i podnosi poresku prijavu posebno za svaku vrstu prihoda, za jednog ili više primalaca.