Rat u Ukrajini je stvorio nove rizike posebno za one kompanije i banke koje posluju sa Ukrajinom i Ruskom Federacijom, dovodeći u pitanje naplatu potraživanja i posledično otplatu kredita, istakao je za portal Bankar.rs profesor dr Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije.
Koje su posledice promena na finansijskim tržištima nakon isključivanja iz poslovanja, odnosno gašenja pojedinih ruskih kompanija, poput Sberbanke?
Isključivanje određenih ruskih banaka iz SWIFT-a privremeno onemogućava obavljanje transakcija tih banaka i njihovih klijenata sa ostatkom sveta. Izvršavanje plaćanja prema inostranim dobavljačima, naplata potraživanja iz inostranstava kao i izmirivanje kreditnih obaveza – odnosno kupovina i prodaja finansijske aktive na finansijskim tržištima – tehnički je nemoguća. Na ovaj način se usporavaju tokovi novca, promet, ponuda i tražnja za onim finansijskim instrumentima čija je kupovina i prodaja vršena posredstvom ruskog finansijskog sistema.
Da li se danas, dve godine od početka krize izazvane pandemijom covid-19 te nove krize zbog rata u Ukrajini, može govoriti o sigurnom obezbeđivanju otplate kredita?
Od izbijanja pandemije, rizik naplate kredita je povećan na globalnom nivou. Uzimajući u obzir takve okolnosti, ogromna većina evropskih zemalja je u okvirima svoje monetarne i fiskalne politike obezbedila pakete pomoći i podrške bankama, privredi i građanima radi nesmetanog funkcionisanja kreditne aktivnosti.
Paketi pomoći su, između ostalog, podrazumevali povećanje likvidnosti bankarskog sektora, subvencije preduzećima, finansijsku pomoć stanovništvu i pružanje garancija za izmirivanje obaveza kroz izmene budžeta vlada. Analize su pokazale da su ove mere donele pozitivne rezultate i sprečile dodatni pad privredne aktivnosti.
Rat u Ukrajini je stvorio nove rizike posebno za one kompanije i banke koje posluju sa Ukrajinom i Ruskom Federacijom, dovodeći u pitanje naplatu potraživanja i posledično otplatu kredita. U skladu sa svojom poslovnom politikom banke mogu promeniti način obezbeđivanja kredita.
U tom smislu, na koji način se mogu promeniti uslovi za kredite koje banke odobravaju fizičkim licima, a na koji oni za pravna lica?
Na osnovu rezultata anketa koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB) u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, može se zaključiti da su – uprkos rastu tražnje za kreditima – banke značajno menjale uslove njihovog odobravanja tokom 2021. godine.
Uslovi kreditiranja malih i srednjih preduzeća su pooštreni kod većine banaka, dok su uslovi za odobravanje kredita stanovništvu ublaženi. Tekuća godina je dodatno specifična po tome što beleži najviše stope rasta cena u poslednjih 40 godina…
Svaka banka će u skladu sa svojom kreditnom politikom i rezultatima poslovanja donositi odluke o eventualnim promenama uslova. Sa druge strane, teško je očekivati da će uslovi kreditiranja biti promenjeni tako da zaduživanje bude olakšano, odnosno veća je verovatnoća da će uslovi biti nepromenjeni ili pooštreni.
Šta su postali glavni izazovi u poslovanju banaka regiona?
Pandemija i rat u Ukrajini su pokidali lance snabdevanja i poremetili poslovanje velikog broja preduzeća. Uz to, globalni rast cena smanjuje nivo raspoloživog dohotka domaćinstava u regionu. Posledično se smanjuje i kapacitet zaduživanja stanovništva, odnosno sposobnost vraćanja postojećih obaveza što može uticati na tražnju za kreditima i njihovu otplatu. Sa padom privredne aktivnosti ili rastom koji je sporiji od očekivanog, investicije – a samim tim i tražnja za kreditima za stalna i obrtna sredstva – mogu biti smanjene.
Očuvanje likvidnosti građana i kompanija biće jedan od najvećih izazova i za banke. Dalja digitalizacija bankarskih usluga i unapređenja u komunikaciji banaka sa klijentima radi boljeg razumevanja njihovih potreba, treba da budu jedan od prioriteta.
Bankar.rs
