Juče je saopšteno da je Raifaizen banka (Raiffeisen banka), nakon dobijanja saglasnosti Narodne banke Srbije, postala 100 odsto vlasnik Credit Agricole Srbija. Ovo je samo jedna u nizu akvizicija na bankarskom tržištu Srbije od početka godine. Početkom marta odobreno je i pripajanje Direktne banke, Eurobanci. Prema najavama NLB banka i Komercijalna banka će se spojiti do kraja aprila, a i završena je akvizicija Sberbank Srbija od strane AIK banke.
Spajanje banaka na domaćem tržištu je do pre par godina bila retkost. Tada je u Srbiji poslovalo 47 banaka, a danas ih je 20, i kako su više puta isticali, kako stručnjaci tako i učesnici na bankarskom tržištu, trend je očekivan i daleko od gotovog. Kako je isticano i na konferencijama i u medijima, optimalan broj banaka u Srbiji bi trebao da se kreće oko 10.
“Procesi integracije na srpskom bankarskom tržištu su očekivani i treba računati na dalje povezivanje banaka i ukrupnjavanje. Optimalan broj banaka u Srbiji je od 15 do 18. Procene pokazuju da je broj banaka u odnosu na naš broj stanovnika ali i BDP, iznad optimalnog, pa očekujem o u narednom periodu dalje integracije”, ocenio je za “Blic Biznis”, dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić.
Sedam najvećih banaka u Srbiji sada kontroliše gotovo 80 odsto domaćeg tržišta. Kad se sabira dobit, pet banaka odnosi četiri petine ukupne bankarske zarade, godišnje. Razlog – niske kamate i digitalizacija više odgovaraju onima sa više klijenata. Manji su primorani da se za opstanak bore ponudom specifičnih usluga za ciljane klijente, pisao je početkom godine RTS.
Veliki broj banaka koje su postojale početkom 2000-ih godina, u međuvremenu je kroz akvizicije ili pripajanja, promenilo i nazive i korporativne boje. Svi se dobro sećaju Nacionalne štedionice, HVB banke, Metals banke, Credy banke, Continental banke, Novosadske banke, Niške banke, Panonske banke, Ju banke, Alfa banke, Laiki banke, Marfin banke… Mnoge od njih su otišle u istoriju, mnoge su promenile nazive i vlasnike.
I iz Narodne banke Srbije su više puta navodili da su promene vlasničke strukture u bankama uglavnom inicirale matične banke, ali i podsećali da je to posledica globalnih procesa ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija.
Uz trend konsolidacije postojećih, na srpsko bankarsko tržište su 2014. i 2016. stigle i dve potpuno nove banke – Mirabank i Bank of China.
Kako navode stručnjaci sa konsolidacijom bankarskog sektora postiže se i konkurentnost, pa i pomeranja cena određenih bankarskih proizvoda i usluga, što je povoljno za privredu i stanovništvo.
“Sve to ima i benefite jer akvizicije donose dobro i građanima i privredi i to prvenstveno kroz niže troškove po raznim osnovama. Kada je reč o privredi, veća banka ima znatno veći kreditni potencijal i mogućnost da finansira veće projekte. Uostalom banke udruživanjem povećavaju svoje kapacitete, ali posluju i racionalnije”, naveo je Hanić za “Blic Biznis”.
