Kako akademska zajednica vidi ekonomska kretanja 2022. godine?

Evidentno je da svet izlazi iz krize, da je oporavak u toku i da se može očekivati vraćanje na dugoroični pozitivan trend u svetu. Oporavak svetske privrede u tekućoj godini očekuje se na nivou od šest odsto, a u narednoj 2022. godini, oko 4,6 odsto. Međutim, ovo će biti moguće samo ukoliko se ne dese novi ekonomski poremećaji izazvani novom rundom pandemije ili restrikcijama u energetskim sirovinama, naglasio je profesor Dušan Vujović, nekadašnji srpski ministar finansija i vodeći ekonomista Svetske banke.

On je otvarajući poslednje ovogodišnje FEFA Web razgovore, u kojima tradicionalno učestvuju profesori fakulteta FEFA, naglasio da postoje opasnosti da se u narednom periodu pokrenui svi izvori inflacije – kako sa strane tražnje, tako i sa strane ponude, odnosno troškova.

“Nakon kontrakcije u 2020 godini, javlja se pritisak potrošačke tražnje koja je i merama državne pomoći podignuta, što nas dovodi u situaciju kada fiskalna ekspanzija počinje da biva problem. Osim toga, susrećemo se sa elementima poremećaja u snadbevanju što dovodi do nestašica i rasta cena u različitim oblastima – situacija u automobilskoj industriji jeste jedan od primera. Svemu tome se pridružila troškovna strana ponude sirovina i energenata na svetskom tržištu”, ocenio je Vujović.

Takođe je dodao da je najvažnije da se inflacija prepozna i zaustavi u svakom segmentu, jer bi to stopiralo oporavak ili bi dovelo do popuštanja mera protiv virusa.

Nekadašnji srpski ministar finansija ističe i da, uz sve pomenute pritiske, treba imati u vidu i one koje uzrokuje četvrta industrijska revolucija, a koja dovodi do potencijalnog rasta nezaposlenosti s jedne, i manjka kvalitetno obučenog kadra, s druge strane.

Profesor FEFA i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić podseća da su pokidani lanci dobavljača ugrozili dobar deo američke i evropske privrede, a što se, čini se, najviše primećuje u automobilskoj industriji.

Savić veruje da će Srbija ove godine imati privredni rast nešto preko sedam odsto, dok se za sledeću godinu predviđa usporavanje na 4,5 odsto.

“Šta će se dešavati dalje sa pandemijom, presudno će uticati na to šta će se odvijati na ekonomskom, ali i drugim planovima – pozitivno ili negativno, ne možemo reći sa sigurnošću. Naš rast je uglavnom bio baziran na izvozu, ali i domaćoj potrošnji u kojoj je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama – to će i dalje davati podsticaj rastu. Međutim, ostaju otvorena pitanja vezana za inflaciju i generalno pitanja strateškog tipa”, kazao je profesor Savić.

Naša inflacija je, dodaje on, najvećim delom uvozna inflacija.

“U ovom trenutku dominanatan uticaj dolazi sa strane ponude, mada jednim delom imamo uticaj i sa strane tražnje. Na tražnju se može uticati merama, ali sa lancima snabdevanja, Srbija malo šta može da uradi”, kazao je on, i dodaje da sumnja da će doći do stagflacije na globalnom nivou.

Profesorka FEFA Ana Trbović, inače suosnivačica startapa koji okuplja preko 100 vodećih elektroprivreda u svetu i firme proglašene tehnološkim pionirom za inovacije i razvoj blokčejn tehnologije u energetici, naglašava da je, kada je biznis u pitanju, očigledna tranzicija ka otvorenim poslovnim modelima – ka onima koji ne štite svoju intelektualnu svojinu, već na drugi način grade reputaciju i razvijaju svoj proizvod ili uslugu.

Napominje i da potencijalna reč godine zapravo i odgovara na pitanje kuda ide poslovni svet – NFT -Non-fungible token.

“Uporedo sa tim se dešava tranzicija ka onome što se zove Web 3 – privreda danas. Dok smo u Web 1 mogli pasivno da pratimo ono što je postavljeno na internetu; u Web 2 da samostalno stvaramo sadržaj; pred nama je nova faza Web 3 – ona u kojoj možemo da posedujemo deo interneta. Zato je NFT izuzetno važan – označava da ste vi vlasnik ili vlasnica tog dela digitalne svojine koja se nalazi na internetu, uključujući čak i hartije od vrednosti”, objašnjava Trbović.

S obzirom na to da NFT koristi blokčejn kao tehnologiju, govori istovremeno o njenoj primarnoj vrednosti – u potpunosti decentralizovanoj platformi.

“Nove generacije platformi kao što je, na primer, Polkadot imaju značajne prednosti – počevši od manje potrošnje struje, ali i štetnosti po životnu sredinu – transakcije su mnogo brže i mnogo jeftinije. Osim Polkadota, postoje i druge platforme kao npr. Solana”, rekla je ona i spomenula još jedan novitet, igrice play to earn.

“One se sada prebacuju na Web 3 – takmičarima omogućavaju i zaradu, najpre u obliku digitalne svojine na internetu. Jedna od njih jeste da kupujete delić zemlje, neku ulicu, ili da izgradite svoju i onda se takmičite sa drugima, u ovom trenutku na spekulativnom nivou šta će više vredeti”.

Kao naredni korak, profesorka Trbović očekuje povezivanje blokčejna sa veštačkom inteligencijom, odnosno mašinskim učenjem.

“Najznačajnije u Web 3 jeste to što svima daje mogućnost da učestvuju u privredi, ulažu i uče o projektima. Pristup je mnogo lakši nego što je ulaganje na berzi. Međutim, u Srbiji vi ne možete još uvek da povežete svoj račun na nekoj kripto berzi sa bankovnim računom i ne možete da pošaljete račun iz banke na kripto račun”, objasnila je ona, ističući dobro stranu – kako u Srbiji postoji kripto menjačnica, ali i novi zakon koji jasno govori da je na ono što zaradimo, porez 15 odsto, napominje prof. Trbović.

Primetan trend koji se pojavio u tekućoj i koji se tek očekuje u narednim godinama jeste jača saradnja između startapa i velikih kompanija, i to najpre u polju veštačke inteligencije i mašinskog učenja, napominje docentkinja Tanja Kuzman, senior menadžerka za inovacije u PwC.

“Kako ne bi samostalno razvijale, te kompanije uveliko angažuju , investiraju ili kupuju određene strartape sa ciljem ubrzanja svoje poslovne transformacije. Ovakav proces još uvek nije dovoljno zastupljen u Srbiji, obzirom na nedovoljan stepen sistemske razvijenosti startup ekosistema. Iz te perspektive, mere usmerene na njegovo snaženje, uključujući veću dostupnost alternativnih izvora finansiranja i mentorske poslovne podrške predstavljaju jednu od ključnih agendi na putu razvoja inovacija u našoj zemlji”.

Slično opažanje iznela je i profesorka Slađana Starčević.

Ona napominje da u polju marketinga, poslodavci sve više primećuju važnost digitalnih tehnologija, same transformacije i važnost podataka koji omogućavaju sada već nezaobilazni element – personalizaciju odnosa sa potrošačem.

Ona je istakla i jednu veliku promenu koja se očekuje od naredne godine u domenu digitalnog marketinga, a to je ukidanje Google kukija (cookies), jednog od osnovnih oruđa za rad u sferi digitalnog marketinga. Kako će se ova promena odraziti na advertajzing industriju i koji novi pristupi će preuzeti primat na tržištu predstavlja jedno od najvažnijih pitanja u novoj godini.

Ova diskusija, ubrzo je obogaćena i sve primetnijim dešavanjima u polju energetike. Najpre je Goran Radosavljević, istakao da se do sada energija uvek uzimala kao data, ali da se i ona transformiše i postaje rizičnija za procene.

“Poremećaji u energetici nisu novi, ali se oni sele sa naftnog tržišta, na tržište električne energije. U Evropi je trenutno prosečna cena četiri puta veća od proseka prethodnih deset godina. Takođe, gas je gotovo 16 puta skuplji od prošlogodišnjeg proseka. Postoje procene koje govore da bi ceo svet dostigao prosečni nivo razvoja Evrope, potrebno je tri puta više energije, a da bi dostigao nivo razvoja Zapadne Evrope potrebno je pet puta više energije. Niko ne zna odakle bi ta energija tačno došla”, kaže on dodajući da se uporedo sa rastom cena dešava i tranzicija u Evropi sa ciljem da se do 2035. godine udeo uglja u proizvodnji struje smanji za 80 odsto. Uz to očekuje se konstantan rast potrošnje. U ovoj tranziciji gas se pojavio kao rešenje, a on je specifičan u odnosu na naftu. Diversifikacija izvora energije je jako bitna, a u krizi se uvek pokaže da značajan deo energije, posebno električne, treba imati kod sebe. Energetska bezbednost se vraća kao bitna tema. Veliko pitanje jeste u kom pravcu Srbija treba da se razvija”, napominje Radosavljević.

Ovu temu zaokružio je prof.esor Miloš Erić, i otvorio pitanje koje su to energetske alternative dostupne u Srbiji i koje uopšte imaju smisla da se razvijaju u našoj regiji.

Za početak, istakao je kako mi defintiivno imamo problem sa energetskom bezbednošću i nezavisnošču i da će se taj problem samo povećavati.

“Danas se dekarbonizacija izjednačava sa elektrifikacijom. Kupovina e-auta smatra se ekološki prihvatljivim, ali da li je tako ako će taj auto ići na struju iz uglja u TENT-u. Bez obzira na to što ovaj argument može zazvučati smisleno – bolje je opredeliti se za auto na struju jer je energetski mnogo efikasnije troši. I druga bitna stvar, onda je to zagađenje centralizovano i dešava se na samo jednom mestu što znači da ga možete držati pod kontrolom, odnosno eliminisati – postavljanjem filtera ili nečim sličnim”, objašnjava on.

Takođe ističe da posebno zabrinjava izjava kako ćemo, ako cena energenata u Srbiji poraste, mi izgubiti strane investitore.

“Mi prodajemo jako jeftino energiju, a uvozimo je, čak i sada kada su svi blokovi TENT-a podignuti. Nama će uvek biti potreban minimalni nivo dostupne energije, za koji sada kažemo “to može biti termoelektrana ili to je energija iz uglja”, međutim ono što zabrinjava jeste nezvanični podatak prema kojem nama kvalitetnog uglja nije ostalo za 5, 6, ili 7 decenija, nego mnogo manje”, objasnio je ponudivši potencijalno rešenje. “Možda dok je finansiranje još jeftino, treba razmišljati o nuklearnoj energiji. Kod nuklearne energije problem je finansiranje, ali njeno korišćenje je veoma jeftino”, zaključuje Erić.

Treba napomenuti , dodaje on, i da je EU usvojila carbon border adjustment mehanizam, što podrazumeva taksu na struju iz uglja koju će oni naplatiti na granici sa EU. Prljava energija (iz uglja) biće visoko oporezovana i prodaja takve struje neće se isplatiti. I iz te perspektive neophodno je tražiti alternativu uglju što pre.

Nova ekonomija