Da li će bitkoin da propadne ili postane glavna svetska valuta
Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za Bitcoin, najpoznatiju kriptovalutu na svetu.
Trgovanje i “rudarenje” kriptovaluta sve su intenzivniji, a veliki broj ljudi upušta se u ovaj način zarade i plaćanja. Ipak, pre nego se otisnete u vode onlajn transakcija i zarade, važno je podsetiti se šta su uopšte kriptovalute i Bitcoin kao najpoznatija među njima.
Šta su kriptovalute
Kriptovalute predstavljaju “digitalnu imovinu”, odnosno sredstvo za razmenu koje, služeći se kriptografijom (šifrovanjem kodova radi očuvanja podataka) obezbeđuju transakciju novca i kontrolišu stvaranje novih jedinica. Kriptovalute su zapravo ograničeni unosi u bazama podataka, čime se postiže da ih niko ne može promeniti, osim ako se ne ispune određeni uslovi.
Šta je bitkoin
Jedan od najpoznatijih i najkorišćenijih kriptovaluta jeste bitkoin. On predstavlja digitalnu valutu koja omogućava njenu elektronsku upotrebu. Time se vrši njegova upotreba i distribucija.
Kao što je slučaj i sa ostalim kriptovalutama, bitkoin nije moguće odštampati u fizički novac jer je u pitanju digitalni novac. Predstavlja decentralizovanu mrežu koju niko ne kontroliše, ni pojedinac niti institucija. Ipak, važno je napomenuti da njegova količina nije neograničena jer je moguće moguće stvoriti samo milion bitkoina.
Istorijat Bitkoina
Domen “bitcoin.org” registrovan je 2008. godine. Najpre je predstavljen kao open source, odnosno otvoren softver. Navodno, predstavio ga je anoniman programer ili grupa programera 2009. godine, a pseudonim pod kojim je bio potpisan glasio je Satoši Nakamoto. Bitkoin je nastao kad je pomenuti Nakamoto “izrudario” prvi blok mreže.
Procenjuje se da je pre nestanka 2010. Nakamoto izrudario milion bitkoina, a nakon toga ga je predao u ruke Gejbenu Andersonu.
Nakon što ga je preuzeo Anderson, njegov rad je bio usmren na dalju decentralizaciju bitkoina. Cilj je bio da bitkoin postaje autonoman, i upravo je ta autonomnost ono što privlači korisnike, jer je nezavisan od korporacija, banaka ili svetskih vlada. Time je korisnicima omogućena potpuna kontrola nad njihovim finansijama, što je zbog bezbednosti podataka i novca svima na prvom mestu kada je reč o zaštiti i sigurnosti.
Kako se kretao bitkoin kroz istoriju
Nakon izvršene prve transakcije 2009, čiji je primalac bio izvesni Hal Finej, bitkoin je nastavio sa rastom.
Vrednost bitkoina u periodu 2011- 2012.
Od 2010. godine prvi veliki korisnici bili su na crnom tržištu. Jedan od crnih tržišta bio je tzv. Put svile, koji je za 30 meseci postojanja preneo 9,9 miliona bitkoina, vrednosti oko 214 miliona dolara.
Bitkoin je dalje nastavio sa rastom. Njegova cena, početkom 2011. godine, iznosila je oko 0,30 dolara po bitkoinu, a najveću cenu dostigla je sredinom te godine po ceni od 31,50 dolara.
U ovom periodu dolazi i do pojave prvih konkurentskih kriptovaluta kao što su Ripple i Litecoin, ali ipak nedovoljno jaki rivali.
Bitkoin od 2013. do 2018. godine
U 2013. godini cena bitkoina bila je oko 13,30 dolara. Međutim, 2014. dolazi do velikog pada, za čak 50 posto. Ovo je veoma uticalo na tržište bitkoina koje je, maltene, tek bilo u povoju. Pad je nastupio usled velikog broja hakovanja, odnosno krađa menjačnica za kriptovalute.
Do 2017. godine vrednost bitkoina popela se na 4.950 dolara, da bi tokom 2018. godine usledio ponovni pad. Do pada je došlo usled ukidanja transakcija u Kini.
Bitkoin danas
Vrednost bitkoina veoma varira u poslednjem periodu. Tako je tokom maja ove godine njegova vrednost pala za 30 odsto i pao na 35.799 dolara. To je bilo upola manje od njegovog istorijski najniže vrednosti u aprilu mesecu, kada je iznosio oko 65.000 dolara.
Ipak, od početka godine njegova vrednost porasla je preko 100 odsto, tako da trenutno iznosi 60.441 dolar.
Danas
