Poslednjih meseci sve je poskupelo, od osnovnih životnih namirnica, do poljoprivrednih proizvoda i energenata. Iako je država na dva meseca „zamrzla“ cene nekoliko osnovnih proizvoda, većina i dalje nesmetano može da poskupljuje.
Inflacija je samo u oktobru dostigla na međugodišnjem nivou 6,6 odsto i, prema najavama, rašće bar do sredine naredne godine. Sve to osiromašilo je i onako vrlo slabu kupovnu moć stanovništva.
Da li bi nju donekle moglo da popravi povećanje minimalne zarade, koja će od januara biti 35.012 dinara, kako je država odlučila još krajem avgusta ili najavljen rast cena plata u javnom sektoru od nekih sedam odsto? I hoće li i radnici u realnom sektoru dobiti veću zaradu i koliko – zavisiće od firme do firme, smatraju sagovornici Danasa.
„Plate će se povećati, u zavisnosti od preduzeća do preduzeća, ali će se svakako povećati za rast minimalca, to je nekih 9,4 odsto. Koliko će dalje biti rast zarada zavisi od firme i dobiti koje ostvaruje i kakve projekcije ima za narednu godinu“, kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.
Nisu firme te, kako kaže, koje treba da vode računa o socijalnoj održivosti i stanju u društvu, već o svojim zaposlenima, a najbolje će voditi računa o njima tako što će obezbeđivati neke nove poslove i na taj način omogućiti da se održi bar postojeći nivo kupovne moći.
Poslodavci, napominje on, mogu da vode računa o zaposlenima kod sebe, a da pritom ne ugrožavaju poslovanje same firme, jer neće niko da podiže plate, a da povećava rashode koji se ne mogu pokriti iz tekućih prihoda.
„Na svakoj firmi je da se sama preračuna i dođe do konačnog rezultata. Rasta zarada svakako će biti, jer minimalac raste, a očekujem da će biti i dodatnih povećanja od firme do firme. Da li će to pratiti stopu inflacije, to ostaje da vidimo. Ali u suštini da biste zadržali postojeći nivo životnog standarda, odnosno kupovne moći onda se uvek ide na stopu rasta potrošačkih cena“, kaže Đogović.
O tome da li će poslodavci povećavati plate zaposlenima zavisi od njih samih, ali Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je u APR-u više od 400.000 privrednih subjekata i da je teško generalno govoriti o tome.
„Zarade su često prilično određene nedostatkom ili brojem potencijalnih izvršilaca, plate raste po pravilu ne toliko u zavisnosti od potreba zaposlenih već od potreba poslodavaca“, kaže Atanacković.
Pojedine firme su, napominje on, u teškoćama i preti im zatvaranje i sigurno je da se kod njih ne može govoriti o popravljanju položaja zaposlenih i većim platama već je realnije da pokušaju da posao koji je manji urade sa manjim brojem zaposlenih.
„Kod njih će se desiti da deo zaposlenih dobija otkaz, a firma koja je smanjila broj zaposlenih onda može da poveća zarade onima koji su ostali. Poslodavci su u problemu sa konkurencijom, najbolji primer su mladi koji traže posao u inostranstvu i naši privrednici nisu u situaciji da budu dovoljno konkurentni inostranim firmama. Kada ne mogu da nađu zaposlene i odgovore konkurenciji ne ostaje im ništa drugo nego da umanje delatnost ili je ukinu“, napominje on.
U sindikatu ne veruju da će se standard radnika popraviti, niti da će kupovna moć rasti, jer ona poslednjih meseci ne samo da stagnira nego je sve slabija. Potpredsednik Samostalnog sindikata Duško Vuković za Danas kaže da u realnom sektoru nemaju kolektivne ugovore na nivou građevinskog, metalskog, poljoprivrede, hemije i nemetala, trgovine i da postoji neveliki broj kompanija koje imaju razvijen socijalni dijalog unutar firme i u kojima bi moglo da se očekuje povećanje plata.
„U javnom sektoru nemamo mogućnost da utičemo na zarade jer je niz godina to ekskluzivitet političkih elita, koje kroz predlog budžeta najavljuju da će plate u narednoj godini porasti za 7 do 7,4 odsto u proseku, a troškovi života i inflacije već su pojeli najavljeno povećanje. Minimalna potrošačka korpa već je na nivou od 40.000 dinara, prosečna je 79.000 dinara. Od trenutka kada je najavljeno povećanje minimalne zarade imamo povećanje troškova života“, kaže Vuković.
Sindikat će, kako kaže, na osnovu Zakona o radu tražiti pregovore o minimalnoj zaradi, ali ne veruje da će biti išta od toga, jer je politička elita „gluva na naše zahteve“.
„Predlagali smo pre tri meseca da 40.000 dinara bude minimalna zarada, minimalna potrošačka korpa već je u septembru bila tolika. Tako da ne očekujemo velike pomake, osim u kompanijama koje su društveno odgovorne i koje će usklađivati da zarade realno rastu, jer one kod nas ne rastu, one stagniraju“, naglašava Vuković i podseća da je sada dok je za minimalnu potrošačku korpu potrebno 40.000 dinara, veliki broj radnika radi za minimalac koji je svega 32.000 dinara.
Danas
