Budžet Srbije za 2022. godinu zasnovan je na realističnim makroekonomskim pretpostavkama i projekcijama, a sa opreznim pristupom i dobrim fiskalnim planom, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
„Ovaj budžet ostavlja dovoljno prostora da se na najmanju moguću meru svedu efekti koji mogu da proisteknu iz nepovoljnijeg toka pandemije od očekivanog“, kazala je ona na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Skupštine Srbije.
Istakla je da NBS istovremeno smatra da „fiskalni plan za narednu godinu doprinosi ubrzanju privrednog rasta, povećanju investicija i konkurentnosti, kao i rastu zaposlenosti i standarda stanovništva“.
„Makroekonomski okvir na osnovu kojeg je urađen fiskalni plan za narednu godinu NBS smatramo realnim, u meri u kojoj je to moguće, a imajući u vidu rizike koji već duže vreme dolaze iz međunarodnog okruženja“, rekla je Tabaković.
Navela je da su su projekcije i korišćene pretpostavke pri izradi budžeta iste ili vrlo bliske projekcijama i pretpostavkama NBS.
„Realni rast BDP-a u 2022. je projektovan na 4,5 odsto, što je u skladu sa našim projekcijama koje se kreću u rasponu od četiri do pet procenata. Posmatrano sa rashodne strane, procenjujemo da će rast biti vođen investicijama i finalnom potrošnjom“, rekla je Tabaković.
NBS je, prema njenim rečima, ocenila i da se predloženim merama na adekvatan način koristi fiskalni prostor i obezbeđuje odgovarajući balans između razvojne i socijalne komponente u budžetu.
„NBS je ocenila da su mere odmerene tako da doprinose postepenom smanjenju deficita i duga države, uz očuvanje visokog nivoa kapitalnih investicija“, rekla je guvernerka.
Centralna banka, kako je navela, podržava smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a i javnog duga ispod 57 odsto BDP-a, ocenjujući kao željno to što je ponovo primenjen princip konzervativnosti u planiranju poreskih i neporeskih prihoda.
Tabaković je ocenila i da je budžetom planirano povećanje standarda stanovništva, poput većih plata u javnom sektoru i penzija, urađeno na održivim osnovama.
Prema njenim rečima, deo budžeta koji se odnosi na rashode za kapitalna ulaganja, veća od 405 milijardi dinara, takođe je pozitivna stavka.
