Ako je suditi po javnom pozivu za privatizaciju pančevačke Petrohemije, realno je očekivati da će ona uskoro doći pod okrilje Naftne industrije Srbije.
Naime, NIS je jedini pokazao interesovanje za nekadašnjeg hemijskog giganta, odnosno prijavio se kao mogući strateški partner.
Da bi to postao, po uslovima koje je definisala Vlada, moraće da kroz proces dokapitalizacije izdvoji bar 150 miliona evra i tako stekne vlasništvo nad 90 posto kapitala, podseća Blic.
Tako se proces privatizacije, koji je gotovo prošle godine bio zaustavljen zbog korone, nastavlja, pa je poslednjih meseci nekoliko kompanija, našlo nove vlasnike, među kojima su i BIP, Zlatara Majdanpek, ali i neke manje poznate. Zato je gotovo izvesno da će se plan Vlade, po kome 10 kompanija do kraja godine treba da se “udome”, realizuje.
Među njima je i Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, za koji je Ministarstvo privrede pre nekoliko dana uputilo javni poziv za privatizaciju. To, praktično, znači da se spisak od 76 preduzeća, koliko je do skora bilo “neudomljenih”, smanjuje jer će se u naredna dva meseca potražiti kupci za još pet kompanija i to najverovatnije za “Lastu”, “Ivana Milutinovića”, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Rudnik Kovin i Rad.
Za sve njih država će propisati uslove prodaje a oni koji važe za “Petrohemiju” izgleda da su bili samo prihvatljivi za NIS, odnosno ruski Gaspromnjeft, koji je vlasnik ove kompanije. Oni pored 150 miliona evra za dokapitalizaciju 90 posto kapitala predviđaju i da budući vlasnik od sadašnjih 1.300 zaposlenih u prvoj godini neće moći da otpusti više od pet posto zaposlenih, što znači da bi oko 80 njih moglo da ostane bez posla.
Za njih bi država trebalo da obezbedi otpremninu bar od 200 evra po godini staža ili pak neki od druga dva modela isplate koji su definisani u Programu za rešavanje viška zaposlenih u firmama koje se privatizuju. To je za sada jedino izvesno jer je neizvesno da li će u dogovoru sa novim vlasnikom država postići i dodatne benificije koje bi podrazumevale da pored 200 evra po godini staža, i sam kupac dodatno obezbedi određena sredstva pa ta otpremnina bude i veća.
Ta solucija mogla bi da bude primenjena u slučaju Petrohemije ukoliko novi vlasnik proceni da je to mali broj i da bi njihovo rentabilno poslovanje iziskivalo veći obim otpuštanja i u prvoj godini poslovanja. Svi detalji znaće se uskoro kada Komisija za sprovođenje modela strateškog partnera pregleda dostavljenu dokumentaciju i ponudu NIS-a.
Stručnjaci pak kažu da je gotovo izvesno da će se privatizacija Petrohemije uskoro završiti jer je načelni dogovor postignut na najvišem državnom nivou na relaciji Moskva-Beograd.
“Jedini logičan i pravi partner u ovom trenutku, pošto su obe firme povezane i funkcionalno i tehnološki i predstavljaju celinu, jeste NIS. Ono što je NIS-ovoj Rafineriji nafte u Pančevu nusproizvod – primarni benzin, Petrohemiji predstavlja osnovnu sirovinu. Rafinerija daje i mazut i već dugo godina daje usluge poput istovara, utovara. Sa druge strane, Petrohemija Rafineriji daje vodenu paru, kao i usluge obrade otpadnih voda što je vrlo bitno u ovom trenutku tako da oni predstavljaju jednu funkcionalnu celinu. Logično je i sigurno bi bilo dobro da oni zajedno nastave. Oni su ispod zemlje povezani cevovodima kako za primarni benzin tako i za vodenu paru”, kaže Dragan Stevanović iz Udruženja za hemijsku industriju u Privrednoj komori Srbije.
On dodaje da ne sumnja da će se privatizacija uspešno završiti.
“Spajanje NIS-ove rafinerije i Petrohemije donelo bi veliku dobit i ruskoj strani i zaposlenima u Petrohemiji, pogotovo što se, prema zaključku Vlade Srbije o raspisivanju javnog poziva za strateškog partnera, od njega očekuje da napravi i fabriku polipropilena”, navodi Stevanović.
Do sada je većinski vlasnik Petrohemije bila država koja ima 76 odsto akcija u svojim rukama, NIS 21, a tri posto poseduje Lukoil.
Inače, “Petrohemija” je prošlu godinu završila u plusu i to sa profitom od 160 miliona dinara.
