Maruška Vizek, pomoćnica upravnice Ekonomskog instituta govorila je na televiziji N1 o uvođenju evra.
“Definitivno mislim da 2023. nije dobra godina za uvođenje evra jer hrvatska privreda strukturno nije spremna za takav potez. Možda ispunjavamo uslove, zapravo, tek moramo videti ispunjavamo li kriterijume konvergencije da bi se evro uopšte mogao uvesti. Međutim, stanje naše ekonomije, nesprovođenje strukturnih reformi, vrlo nizak rast proizvodnosti rada, izostanak vidljive konvergencije dohodaka, izostanak strukturne konvergencije da bi privreda bila što sličnija onima u Evrozoni i vrlo upitan kvalitet institucija… U ovom trenutku Hrvatska nažalost nije spremna”, kaže Vizekova.
Ističe i kako ljudi sve više kredite dižu u kunama, prenosi Jutarnji list.
“U ovom trenutku je udeo kunskih kredita preko pola. Udeo evropskih kredita se smanjio ispod polovine ukupnih kredita i ima tendenciju daljnjeg pada. Imate daljnje razloge, koji su više vezani za političku ekonomiju evropske monetarne unije, ona je duboko nestabilna. Nju ne prati adekvatna politička integracija, pre svega vezana za fiskalne politike i tu će uvek dolaziti do jako velikog trenja između zemalja članica koje ne žele taj vid integracije i koji su neto davaoci i drugih zemalja, koje su neto primaoci i kojima takav vid dublje fiskalne integracije paše”, izjavila je Vizekova.
“U našoj evrostrategiji je napravljena analiza gde se merila usklađenost Hrvatske i Evrozone, baš da se pokaže da je usklađenost tih ciklusa toliko značajna da nema šanse da nas zapadne neka recesija dok je u ostatku EU neka ekspanzija. Međutim, to nikako ne znači da se nama u budućnosti ne može dogoditi tako jedan individualni šok koji se odnosi samo na Hrvatsku i da ostatak EU nije u recesiji. Možemo imati neke neevropske šokove koji nas mogu ciljati jer smo blizu Crne Gore ili BiH. Činjenica da zemlje poput Češke i Slovačke, čiji standard je brže rastao, a Hrvatska ima znatno niži rast, trebalo bi fda nam nešto govori”, dodaje.
Rekla je i kako neuvođenje evra ima i drugu stranu medalje koja se odnosi na kursni rizik.
“Naša centralna banka nije apsolutno ništa radila da se ta eurizacija smanji, a to se moglo uraditi”, ističe.
U Sloveniji su nakon uvođenja evra rasle plate, neki tvrde da će se to dogoditi i u Hrvatskoj:
“Ja se ne bih baš usudila biti tako hrabra i reći da će rasti plate, jer rast plata može biti vezan samo za rast proizvodnosti rada, a da bi rasla proizvodnost rada, trebaju nam strukturne reforme. Nije evropska monetarna unija čarobni štapić koji će nam rešiti probleme. Naše realne strukturne probleme, koji su temeljni razlog zbog čega se nalazimo tu gde se nalazimo, evropska monetarna unija neće rešiti”, zaključuje.
