Povećanje inflacije od početka ove godine karakteristično je za većinu zemalja, izazvano je globalnim faktorima, pri čemu je inflacija u Srbiji niža nego u većini zemalja regiona sa istim režimom monetarne politike, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije povodom raznih komentara u javnosti koji se odnose na inflaciju.
U saopštenju se ističe da deo stručne javnosti olako prelazi preko činjenica koje od početka ove godine suštinski opredeljuju kretanje cena širom sveta.
Te činjenice podrazumevaju da su međugodišnje stope inflacije tokom ove godine, a naročito od aprila, pod uticajem niske baze iz istog perioda prošle godine, kada je tražnja za velikim brojem proizvoda bila najniža i kada su sve zemlje imale znatno niže stope inflacije od uobičajenih.
Ovo se, pre svega, odnosi na cene nafte koje su tokom pandemije došle do svojih minimalnih nivoa, da bi se sa oporavkom tražnje tokom ove godine oporavile, nadmašile pretkrizne nivoe i poslednjih meseci su značajno više nego prošle godine.
To je, objašnjavaju iz Narodne banke, uticalo da derivati nafte imaju visok doprinos inflaciji svuda u svetu, pa i kod nas, gde je skoro četvrtina avgustovske inflacije direktna posledica rasta svetske cene nafte i derivata nafte na domaćem tržištu.
Navodi se da su cene ostalih primarnih proizvoda i industrijskih sirovina takođe rasle na globalnom nivou paralelno sa oporavkom ekonomske aktivnosti.
Cene nafte i hrane najviše utiču na inflaciju
Taj rast je u najvećem broju zemalja brži od očekivanja i dovodi do zastoja u proizvodnji i snabdevanju, odnosno do situacija u kojima ponuda ne može u kratkom roku da zadovolji nagli rast tražnje, što pokazuju i globalne cene žitarica, uljarica i drugih poljoprivrednih proizvoda.
“Ukoliko posmatramo samo neprerađenu hranu, voće, povrće i meso, rast njihovih cena čini skoro četvrtinu ukupne inflacije, a ako na to dodamo i cene prerađene hrane, cene hrane čine više od trećine avgustovske međugodišnje inflacije. U celini posmatrano, reč je o faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče”, naglašava se u saopštenju NBS.
Dodaje se da se pored toga, globalni rast cena poklopio sušom koja se odrazila na kretanje cena poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu, pre svega na poskupljenje voća, povrća i mesa.
“I kad se ima to sve u vidu šta se može zaključiti – da li je rast inflacije očekivan? Jeste. Da li je rast inflacije najavljen? Jeste. Da li je trenutno manji nego u većini drugih zemalja u razvoju? Jeste. Da li je globalni fenomen? Jeste, i to takav na koji male i otvorene ekonomije svojim merama ne mogu da utiču”, naglašava Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije.
Ona ponavlja da ćemo ovakva kretanja u inflaciji imati još neko vreme, do kraja ove i u prvim mesecima naredne godine i podseća da se u ekonomiji kaže, da će viša inflacija postojati dok se ne iscrpu efekti niske baze i privremenih poremećaja na globalnom tržištu, odnosno dok se stvari na globalnom nivou ne vrate u normalu.
Ističe da je, kada je reč o inflaciji, pored ukupne stope neophodno posmatrati i baznu inflaciju, jer je to deo inflacije na koji mere monetarne politike mogu da utiču.
“Bazna inflacija je u avgustu iznosila 1,8 odsto, a na nivou od oko dva odsto kreće se sve vreme od početka godine” navodi Tabakovićeva.
Dodaje da ne treba zaboraviti ni da su druge zemlje, pored globalne komponente inflacije, suočene i sa uticajem volatilnosti deviznog kursa na inflaciju.
“Da devizni kurs dinara prema evru nije stabilan kao što jeste, da Narodna banka Srbije ne radi posao na način na koji ga radi, bojim se da bi se inflacija u Srbiji odavno našla na nivoima od preko pet odsto, a da bi pad poslovnog i potrošačkog poverenja do kojeg bi došlo ugrozio i ekonomski oporavak koji je važan za poslovanje privrede i za dalji rast životnog standarda našeg stanovništva”, zaključuje Jorgovanka Tabaković.
