Stečaj je ove sedmice postao sinonim za gigante nekadašnje Jugoslavije. Beogradska industrija piva sa pozamašnom imovinom u centru glavnog grada, početkom nedelje je iz stečaja u kome je provela šest godina, prodata „Auto-Čačku” za samo 17,7 miliona evra, a čuvena „Mostogradnja”, zbog petogodišnje blokade računa i nemogućnosti plaćanja i zvanično je u stečaju. Višegodišnji pokušaji prodaje ovih nekada uspešnih kompanija i zvučnih imena srpske privrede nisu urodili plodom, ali se spisak prodaja državnih preduzeća iz stečaja ovde ne završava. Pretpostavlja se da će bar polovina, od 70 firmi koliko ih čeka na prelazak u ruke privatnika, završiti u stečaju, piše Politika.
U Ministarstvu privrede ne licitiraju brojevima, ali naglašavaju da je pokretanje stečajnog postupka planirano za sva preduzeća koja nemaju održivu poslovnu aktivnost, odnosno ne izmiruju obaveze prema poveriocima i za koja ne postoji interes za privatizaciju, kao i drugim slučajevima predviđenim Zakonom o privatizaciji i Zakonom o stečaju.
Navode da nastoje da privedu postupak privatizacije kraju na šta ukazuje i činjenica da je u prethodnih pet godine privatizacioni portfelj smanjen sa oko 570 na 70 firmi. U tom periodu su privatizovani veliki giganti „Železara”, „Galenika”, RTB Bor i „PKB korporacija”, ali i druga manja preduzeća. Naglašavaju da je postupak privatizacije tokom prošle godine, usled pandemije virusa korona, privremeno bio usporen.
„Za određeni broj preduzeća u privatizacionom portfelju u ovom trenutku nije moguće objaviti javni poziv jer ima nerešenih zahteva za povraćaj imovine, određenih sudskih sporova ili nekih drugih imovinskopravnih problemi zbog kojih ne postoje uslovi u skladu sa zakonom da se oglasi njihova prodaja“ navode iz Ministarstva privrede.
Trenutno su u toku javni pozivi za privatizaciju tri firme, i to „Severtrans AD” Sombor, „Jadran AD” Nova Gajdobra i Krušik plastika AD” Osečina. Ostali kandidati za raspisivanje tendera u ovoj godini su „Petrohemija”, „Metanolsko-sirćetni kompleks” iz Kikinde, „Lasta”, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, PIM „Ivan Milutinović”, izdavačke kuće „Prosveta” i „Rad”…
Posebna pažnja javnosti usmerena je na „Petrohemiju” jer se Srbija obavezala Međunarodnom monetarnom fondu da će naći kupca jedinog proizvođača petrohemijskih proizvoda u zemlji, polimera i sintetičkog kaučuka i na to je ova finansijska institucija u svakom svom izveštaju podseća. Sprovođenjem unapred pripremljenog plana reorganizacije, dugovi „Petrohemije” su konvertovani. Od gubitaša je postala dobitnik. Na kraju 2018. ostvarila je profit od 37,9 miliona dinara, ali je kraj 2019. dočekala sa gubitkom od 2,2 milijarde dinara.
Iz Ministarstva privrede napominju da se posle formiranja većinskog paketa akcija u vlasništvu države, očekuje da u narednom periodu Vlada Srbije donese odluku o modelu i metodu privatizacije „Petrohemije”, nakon čega će uslediti objava javnog poziva.
Za saobraćajno preduzeće „Lasta” za koje se spekulisalo da će tender biti raspisan u junu, jer već postoji zainteresovani kupac iz Rusije, iz ministarstva navode da je u toku kontrola privatizacione dokumentacije i dokumentacije u vezi sa postupkom vraćanja oduzete imovine. Ukoliko svi uslovi po Zakonu o privatizaciji budu ispunjeni, može se očekivati objava javnog poziva za privatizaciju do kraja godine.
