RBI: Konsolidovana dobit skočila 66 posto na godišnjem nivou
Pozitvni trend vezan za dobit Raiffeisen Bank International iz prvog kvartala je nastavljen i u drugom kvartalu. Konsolidovana dobit značajno je uvećana za 66 procenata i iznosi 612 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu.
Proširenje poslovnih obima, posebno u okviru kratkoročnih kredita, omogućilo je stabilizaciju neto prihoda od kamate, koji je bio pogođen smanjenjima ključne kamatne stope i devalvacijom valuta. I dok je neto prihod demonstrirao pozitivan trend u drugom kvartalu, neto prihod od naknada i provizija je već dostigao vrednost koju je imao pre pandemije uz povećanje od 11 procenata. Ovo povećanje konsolidovane dobiti je bilo rezultat i značajno nižih rezervisanja za kreditne gubitke, koja su sa 110 miliona evra bila niža za 65 procenata u odnosu na isti period prošle godine.
“Jako smo zadovoljni dešavanjima u prvoj polovini ove godine. Značajno smo poboljšali naš konsolidovani rezultat u odnosu na isti period prethodne godine, uspešno smo okončali akviziciju češke Equa banke te postigli velike uspehe u izdavanju i ugovaranju zelenih obveznica”, izjavio je Johann Strobl, generalni direktor RBI-a, te dodao: “Imamo vodeću poziciju u Austriji i CIE u ugovaranju izdanja zelenih obveznica te smo implementirali naš vlastiti program zelenih obveznica u mrežnim bankama RBI-a u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Tatra banka u Slovačkoj, Raiffeisen Bank u Rumuniji i Raiffeisenbank u Češkoj Republici su izdale zelene obveznice u ukupnom obimu od skoro jedne milijarde evra u prvih šest meseci ove godine, čime je RBI grupacija postala najveći izdavatelj zelenih obveznica u ovim zemljama.”
Opšti administrativni troškovi u blagom padu
Prihod od redovnog poslovanja umanjen je za 3 procenta na godišnjoj osnovi te iznosi 2.641 milion evra. Neto prihod od kamate je umanjen za 135 miliona evra i iznosi 1.571 milion evra što je rezultat smanjenja kamatne stope u velikom broju zemalja u kojima grupacija posluje, kao i devalvacije valuta, posebno u Rusiji i Ukrajini. Uprkos devalvaciji valuta u Istočnoj Evropi, neto prihodi od naknada i provizija su uvećani za 93 miliona evra i iznose 932 miliona evra, prvenstveno zbog povećanja transakcija u okviru kliringa, poravnanja i usluga plaćanja te deviznog poslovanja tokom izveštajnog perioda, nakon ograničenja vezanih za COVID-19 u prethodnoj godini.
Opšti administrativni troškovi smanjeni su za 2 procenta ili 24 miliona evra, te iznose 1.427 miliona evra. Kretanja valuta su rezultirala smanjenjem od 54 miliona evra.
Gubici po rezervisanjima za finansijska sredstva u iznosu od 110 miliona evra su zabeleženi u ovom izveštajnom periodu, u odnosu na 312 miliona evra koliko su iznosili u istom periodu prethodne godine.
NPE koeficijent je neznatno smanjen na 1,7 procenata uz smanjenje od 0,1 procentni poen na kraju godine, uglavnom zbog rasta depozita u centralnim bankama, dok je koeficijent pokrivenosti NPE niži za 1,2 procentna poena i iznosi 60,3 procenta.
CET1 koeficijent (potpuno ispunjen) iznosi 13,3 procenta
Uključujući rezultate prvog polugodišta 2021. godine, (potpuno ispunjeni) koeficijenti kapitala su sledeći: CET 1 koeficijent je 13,3 procenta, pri čemu je dividenda koja je prvobitno predložena za 2019. godinu idalje odbijena, tier 1 koeficijent je 15,2 procenta i koeficijent ukupnog kapitala je 18,1 procenat.
U odnosu na prvi kvartal 2021. godine, prihod od redovnog poslovanja je porastao za 123 miliona evra i iznosi 1.382 miliona evra – uglavnom zbog neto prihoda od naknada i provizija, kao i zbog neto prihoda od kamate.
Opšti administrativni troškovi su porasli za 42 miliona evra u odnosu na prethodni kvartal i iznose 735 miliona evra.
Gubici po osnovu umanjenja vrednosti finansijske imovine su smanjeni za 47 miliona evra i iznose 31 milion evra.
Konsolidovana dobit je porasla za 83 procenta na iznos od 396 miliona evra u odnosu na prethodni kvartal.
Izvor: Indikator.ba
