Krediti koji se koriste za dobijanje veće sume novca od banke često su pozajmice sa hipotekom i njih treba razlikovati od hipotekarnih kredita koje banke odobravaju samo na osnovu vrednosti založene nekretnine.
Krediti na osnovu založene nekretnine ne postoje u ponudi na tržištu Srbije. Tačnije, to što neko ima vrednu nekretninu ne može biti osnov za dobijanje zajma od banke. Mora imati redovne prilive, odnosno mora biti kreditno sposoban.
Hipotekarni krediti predstavljaju vrstu dugoročnih bankarskih kredita kod kojih se kao sredstvo obezbeđenja potraživanja banke ugovara konstituisanje založnog prava na nekoj nepokretnosti koja je u svojini dužnika (hipoteka). Banke odobravaju pravnim i fizičkim licima gotovinske i namenske kredite sa hipotekarnim obezbeđenjem, a svojom poslovnom politikom određuju sve uslove za odobravanje i otplatu hipotekarnih kredita.
Osnovni uslov za dobijanje kredita u Srbiji je kreditna sposobnost klijenta.
“Često se u praksi mešaju pojmovi hipotekarni krediti i krediti obezbeđeni hipotekom. Suština je u tome da u bankarskoj praksi na tržištu Srbije hipoteka može biti i jeste obezbeđenje za kredit, ali ne i jedini i dovoljan uslov za dobijanje kredita. Kod nas ne postoji mogućnost da neko dobije kredit samo na osnovu toga što ima stan, kuću, poslovni prostor ili neku drugu nepokretnost koja ima nespornu tržišnu vrednost , recimo 100.000 evra. Ukoliko nije kreditno sposoban ne može i neće dobiti kredit od banke, samo zato što je spreman da stavi hipoteku na svoju nekretninu”, objašnjavaju za Biznis.rs iz Udruženja banaka Srbije (UBS).
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca (banku) da, ako dužnik ne isplati dug po dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti. To je garancija banci da može naplatiti svoja potraživanja prodajom nekretnine, ukoliko dužnik ne bude mogao da otplaćuje svoj kredit. Hipoteka nastaje trenutkom upisa u Registar nepokretnosti. Vlasništvo nad nekretninom ima kupac i nesmetano može raspolagati njome, stanovati, rentirati je, prodati.
Iznos kredita koji može dobiti klijent (fizičko ili pravno lice) zavisi od njegove kreditne sposobnosti. Kreditna sposobnost jeste ocena koja pokazuje može li potencijalni dužnik preuzeti obavezu redovnog plaćanja rate za konkretan iznos kredita. Na utvrđivanje kreditne sposobnosti svakako veliki uticaj ima i izveštaj Kreditnog biroa iz koga se jasno vidi kreditna zaduženost klijenta kao i urednost u izmirivanju obaveza.
“Veličina prihoda, njihov redovan priliv, iznos opterećenja mesečnih prihoda veličinom rate kredita, direktno utiču na maksimalni iznos kredita koji klijent može dobiti. Kod pravnih lica bilans uspeha i bilans stanja klijenta direktno utiču na maksimalne i minimalne iznose kredita koje klijent može povući. Limite o donjim i gornjim granicama kreditnog zaduženja klijenata, svaka banka utvrđuje pojedinačno zavisno, od namene kredita i kreditne sposobnosti klijenta kao i poslovne politike same banke”, navode iz UBS.
Naši sagovornici kažu da za kredite obezbeđene hipotekom uvek postoji dosta dobro interesovanje klijenata. Osnovni razlog za to je svakako činjenica da se radi o dugoročnim kreditima kao što su stambeni, investicioni, kojima klijenti rešavaju svoja životna, ali i strateška pitanja vezana za rast i razvoj svojih kompanija.
Banke koje posluju u Srbiji najčešće u svojoj ponudi imaju gotovinske kredite sa hipotekom, koje klijenti uglavnom koriste za kupovinu objekata koji ne mogu biti predmet finansiranja putem stambenih kredita kao što su garaže koje se kupuju naknadno, vikendice, placevi, nekretnine sa nedovoljnim stepenom izgrađenosti, kao i za kupovinu predmeta veće vrednosti za koje se ne odobravaju namenski krediti, kao što su splavovi ili brodovi, čamci.
Ovi krediti se takođe mogu koristiti za konsolidaciju već postojećih obaveza koje klijenti imaju prema bankama tako što će sve postojeće kreditne obaveze refinansirati jednim kreditom i značajno sniziti svoja tekuća plaćanja. Ovi krediti mogu biti dinarski ili indeksirani u evrima.
Izvor: Biznis.rs
